Школски лист

— 327 —

то се мора грчки жртвовати, латински с'узити, а иочети којим новијим језиком. Одговор реФврента био је тако неопредељен, да је њим једва било заступљено гимназијално образовање. Штајнбарт из Дуисбурга доказивао је уз много донадање, да једна заједничка школа није могућа, јер би се деца у њој морала нретоварити. Али три нижа разреда могла би се сугласно устројити. Он иште, да се оставе реалке и да им се даду иста права као и гимназијама. Још много радикалније него ®ан дер Киндерн говорио је Белгијанац Пренс: он је тврдио, да је класичка древност за модерни свет мртва и сахрањена, да немачки и енглески језик и књижевност заслужују, да се предноставе латинском и грчком, те је захтевао, да се нанусти не само грчки језик него и латински. Напред иоменути говорници говорили су у онштој седници, али ношто у њој нису заступници старога класицизма пикако до речи дотнли, то је дискусија доцније настављена у одсечној седници и дебата, што се ту развила, спада међу најзнатније целога конгреса. Са толиким говорничким сјајем није још нигде расправл.ано питање о класицизму и реализму. Одсечни нредседник, куратор свеучилишта у Генту, тако је ствар удесио, да је наизменце говорио но један представник модерног правца и први је ступио за говорничку трибину, да обрани свој обљубљени грчки језик. Кад би се, рекао је, у Белгији течај у вишим школама раширио као у Немачкој од 6 на 9 година, онда би се норед етарих језика могли и новији као што треба да предузму. Дубок утисак изазвао је особито жар, којим је славио величанство древности, и тај није наравски изчезнуо ни тада, кад је следећи говорник доказивао, да су нриродне науке једина наука, а језик је само одећа, у коју се увија наука и тврдио је најпосле, да једнострано језикословно занимање одводи лаковерју и празноверју. Пергам, адвокат из Брисла, био је за напуштан.е старих језика, јер много више вреди немачка и енглеска књижевност. Ро.ченфелд из Париза био је мнења, да се поред добре методе могу и стари и новији језици учити, а да се ученици непретерете. Бровнинг из Кембриџа држи за немогуће, да се створи јединствена школа, него се морају установити тројаке школе, једна са класичким ,језицима, друга са новијим језицима и трећа са математиком и нриродним наукама као главним струкама. Најносле узе онет реч Штајнбарт. Он нориче могућност јединствене школе, искуство из најновијега доба говори за реалке и пруске кадетске школе имају сад сасвим исти наставни нлан као и реалке. Али