Школски лист

Узгред помиње Сименс, да се под уиливом јаке електричке светлости кожа љушти, а уз то се не осећа каква особита врућина. То личи дејству сунчаних зракова, кад је ваздух чист.

ШКОЈЈСКЕ БЕСТИ. („Наиутак за језикословпу обуку у пучких школах") уггравио је на учитељство петроварадиискога окружја госп. ц. кр. школ. надзорник Фран ДубравчиИ. Тај нанутак излази сад у „КаргесИт" и у њему се.налазе заиста многе лепе ствари, које се не могу довољио учитељима нрепоручити, да на њих назе, ако су ради, да им настава уроди добрим нлодом. Али колико нам је драга ревност госн. надзорника за унанређење здраве наставе у школама његовога окружја у опште, толико нас немило дирају нека, места, која се односе на језик, који ваља у школи неговати. За потребу правилних одговора навађа се међу осталим и тај разлог, „што је познато, да се свуда по домовини пашој не говори правим књижевним језиком т. ј. оним, који се у школских књигах раби " Језик, који се „у школских књигах раби," имао је не једном да искуси наиадаје од истих хрватских књижевника, али све да је он књижеван језик у Хрвата, Срби га не нризнају за то и уредник овоглиста имао је истом у прошлом броју нрилике, да каже, какав утисак чини тај језик на Србе или као што г. надзорник вели, на „житеље грчко-източне вјере." Зар би то био напредак у развијању нашег језика, да се у школу уводе изрази као: „чркњо-пикња" и „двопикња," речи, што их наводи г. надзорник у наиутку, али којима нека је зарад сачувања лепоте нашег језика „далеко лепа кућа" ?! Школа која пропагује такав пакарадан Језик, биће смешна народу и он се неће моћи за њу одушевљавати, а унрано би ваљало сву снагу уложити, да се омили народу школа, тај незамењиви основ народне будућности. Језиком, што га г. надзорник зове „књижевним," нигде се у целој „нашој домовинн" не говори, њим се унраво и пишу само школске књиге, јер напреднији хрватски књижевници пођоше већ од неколико година у питању језика сасвим друг,,м стазама. Није потребно, да упућујемо на списе југославенске академије, али већ сама та околност, што је редакција речника нредатаЂури Даничићу, ноказује, који језик сматрају најугледнији хЈ)ватски мужеви за књижеван. При таком стању ствари није заиста ничим оиравдано, што г. надзорник толику важност полаже на култивисање језика, што се „у школских књигах раби," језика, који по лепоти ни близу не долази красном језику, којим се говори у Срему. Са литерарног гледишта дели истина писац ове белешке мнење г. надзорника о „предности јужнијег изговора," али му педагошко становиште не донушта, да одобри унотребљавање истог већу„ирвом годишту" у школама петроварадинског окружја. Примедбом овом нисмо намеравали никог да вређамо, него нам је једина жеља, да се споразумемо, те да се и с једне и друге страие чувамо нретераности. (Ог. Бечеј 14. јануара .) .Јуче прослависмо дан св. Саве по уобичајеном свечаном начину. Носле свечаног богослужења у св. цркви, где је наше „Црквено-невачко друштво" дивно иојало и где чусмо врло дивну