Школски лист

— 29 —

и повољну беседу уваженог нароха нашег госп. Александра Поповића о иодвизима великога светитеља и о лепој нашој вери православној, која је општу пажњу и одобравање присутних изазвала у тој мери, да су многи и нротив обичаја говорника са „Живео" поздравили, упутисмо се у школу, у којој је обављено водоосвећење уз пуцњаву праигија. По свршеном водоосвећењу изговори учитељ г. Паја Дамјаповић красну и свечаности прикладну беседу, која сваке хвале заслужује. Том приликом дарива се обично на школски фонд , из кога се сирота школска деца одећом и књигом снабдевају. Пало је иа ову цељ нешто преко 16 ф . Заиста мала и готово незнатна свота према броју нашега становништва, а и према дојакошњим годинама. Бадава, наш тежачки сталеж још никако нема онога узвишенога појма о својој школи и о благодети, која од иете ио њега долази. Срамота је, али ипак морам казати, јер ме љуто тишти, да су многе наше газде, кад је спровод у школу ношао, из цркве кући илн можда и на друго које место, отишли. Народ наш, а особито иоменути сталеж, нерадо и по који новчић жртвује на своју школу, дочим туђинци, а поглавито Јевреји своје школе сами из својих џепова издржавају. Заиста жалосна појава, која наш народ не представља у најлеишој слици! Оваки чини не воде напретку народњем. — У колико ме је горњи чин растужио, у толико већма обрадовао ме је — а и обрадоваће свакога правога родољуба други чин нлеменитог и родољубивог срца. А то је сљедећи: Госпођа СоФија удова Дражића — неимајући од срца порода — завештала је целокуино имање своје, састојеће се из две куће у вредиости око 14—15 хиљада ф . на васиитање и изображење прав. Српкиња нод именем „ Завјет Софије ДражиИа за васаитање сиротих иравославно-сриских девојана." Завјет овај стуииће у живот носле смрти њене, али је она већ од себе писмено дала, да се гореименовани реалитети грунтовно на горњи завјет укњиже. За руковатеља свога завјета именовала је српску православноцрквену оиштину старо-бечејску. Слава јој! Ово је диван нример, којим сваки, кога је Бог имањем обдарио, а без деце је, може себи вековечити сиомен оставити, и роду своме доброчинство указати. Дај Боже, да се многи Србин и Срнкиња на ово племенито дело угледају, па да узоритом нримеру горепоменуте добротворке сљедују! Племенита завештатељка сигурио је увидела, да није довољно једнострано образовање — образовање мушких, па с тога је иоглед свој и на другу страну нашег образовања свратила — на образовање женскиња. Леп, и нодражања достојан пркмер • — Многе ће можда интересовати, ако саопштим резултат нописа народног у нашем месту, у толико, што ће из њега моћи увидети, како Срби бројпо у овој онштини стоје. По попису год. 1869. беше овде у Бечеју нешто преко 14200 душа, од којих 5200 православних. Данашњим даном броји ово место 15100 душа, а од тих 5600 нравославних. Дакле види се, да је за 10 година број душа у 900 порастао у опште, а сриских у 400 на посе. Срби се овде не само не губе, него и бројно јачају, али туђинци многим доселЈавањем страшно расту. (Ж.) (Св. Сава у Новом Саду.) По освећењу водице у гимназијској дворани, која беше дупком пуна света, говорио је про®. Јован Грчић врло вешто изведену и спомену дана прикладну беседу. За тим је од стране