Школски лист
— 30 —
гимназијске омладине говорио Благоје Бранчић, ученик 8. разр. лепу беседу о св. Сави, коју је украсио красним стиховкма. Пошто су нрочитана имена Фундатора и приложника гимназијских известио је најносле управитељ гимназије о најновијем завештају Анастасија Гереског из Черевића, ког је исти учинио сиромашним ученицима гимназије. Он је у кратко пацртао живот новог народног добротвора и приказао је публици венцем украшену слику његову. — У вече тог дана била је беседа, што ју је приредила гимназијска омладина. Иста је као и увек до сада била лепа. Песме и свирка очараше публику, за што највише заслуге припада вредном тамошњем ироФесору Јовану Грчићу. Многима је у очи уиало, да у нрограму беседе не беше застунљена декламација. Беседа је била тако добро посећена, да је у сиротињски гимназијски фонд дошло до 1100 Фор. чиста нрихода. ■— „Матица српска" држала је у славу св. Саве после подна свечану седиицу. Исту је отворио друштвени нредседник др. Стеван Павловић беседом. За тим је говорио Ст. В. Поновић у спомен Павлу Којићу, негдашњем председнику матичином, а Ђорђе Рајковић читао је животопис Манојла Јанковића, ирвог сриског штампара из Новога Сада. (Св. Сава у Панчеву.) После освећења водице у вишој девојачкој школи прочитао је управитељ Јован Поповић с уводом о томе, како се у животу уважавају беседе, које се говоре о св. Сави, уводни чланак из 1. броја г .Школскога Листа" под насловом „Четрдесет и две Срнкињице у Новоме Саду" од М. Петровића. Исти је изазвао велику сензацију, све беше као очарано и одобраваше ватру, којом се живо описује наш народни нехат и пропадање характера. — У вече је приредило певачко друштво забаву. Реалачки збор отпевао је песму св. Сави; реалац Снерњак декламовао је „Три ајдука"; најносле иредстављаху дилетанти два позоришна комада, а иза тог би имировизована игранка. — Истога дана преминуо је панчевачи парох Димитрије Радановић у 81. години живота. У доба мушке његове снаге славише га као доброг проиоведника, а био је и учичељ приватне латинске школе, која је негда иостојала у Панчеву. (Св. Сава у Барловцгша.) Пос.ле освећења водице у гимназијској дворани говорио је сходну беседу проФесор Барусковнћ а управитељ Стеван Јазић номенуо је добротвора карловачке гимназије Пластића и имена 8 ученика, који уживају пластићеву штипендију. (У Великој Кикинди) приредило је тамошње певачко друштво „Гусле" на св. Саву дечију гласбену забаву са иесмама, свирком и декламацијама, примеренима дечијем веку. Почетак забави био је у 2 сахата ио нодне, а чист приход био је намењен цељима месне српске православне школе. (У сриској народној скуиштини хј Београду) поднели су посланици II. Васић и П. Стевановић предлог за побољшање учитељског стања. (Школа з а кубарство.) Две таке школе постоје у Виртембергу, једна евангеличка и једпа римокатоличка. Прва се налази у Стуберсхајму не далеко од Улма. У средини села окружена баштама подиже се красна зграда тог завода. У исти шаљу своје кћери имућнији ратари из околине. Обично се налазе 20—30 девојака, које се у ногодишњем течају снремају за будући живот. Течај се завршује јавним испитом. Кућом управља