Школски лист
— 41 —
слава беше обично ограничена на освећење школе, на благодарио спомињање неумрлих Фундатора наших и на декламовање школске омладине. Но норед свега тога, што ово беше лено и племенито, ипак се осетила у току времена нека празнина, осетила се иотреба, да Срби Карловчани, којих и онако није много, да тај дан прославе пријатељски и братски сви скупа мушко и женско, старо и младо, богато и сиромашно, да ирославе тај дан скуиа у једној куКи и за једпом. траезом као децаједне обитељи. Овај је замишљај заиста диван, и мора му се сваки поклонити, који год има од природе здрава разума, а у грудима поштено срце, јер је то замишљај чисто хришћански, а што је главно, одговара карактеру народа срискога. Заузимањем неких чланова нагае општине, нарочито заузимањем председника општинског г. Пере Слепчевића, речени дивни замишљај ове се године остварио у свој красоти својој. До подне носле службе божије као обично и сваке године обавило се освећење школе и читала се имена наших Фундатора, а нека нам деца том приликом и лепо декламоваше. Но у вече беше за нас овде нечег необичнога. У просторијама српске учитељске школе састало се нреко 200 особа, међу којима бегае и веома угледних, а и таквих, који су можда жртве иринели, само да могу то вече братски да проведу са целом оиштином евојом. Око \ 8 сати отвори светковину ову г. Петар Радуловић, управитељ ове учитељске школе, који иосле краћег разлагања, шта у опште у Срба значи светосавска светковина, благодарно спомену родољубиво заузимање председника нашег, позвав сав сакупљени збор, да га иоздрави са искреним „живио!" На послетку заврши поздрав свој на сакупљени збор од прилике овим речима: „Како је ова забава ове врсте прва, коју приређујемо и како је и време кратко било, од како послу приступисмо, то имајте доброту сви, па помислите, да је ово весеље тако ре&и фамилијарно, да га ириређујемо своји за своје. Колико је ко расположења и весеља донео у срцу своме, нека га иодели са браћом и сестрама, искрено, безазлено а у тој цели, у колико је могуће, да будемо сви задовољни." За тим ее развијао програм овим редом: 1) Светосавска иесма , невао у 4 гласа мешовити збор омладине учитељске школе. 2) Сриски нааеви од Јов Ка®ке, свирала на 1'ласовиру гђа Катарина Мацут. 3) „Поклана деца," од 3. Ј. Ј. декламовала приправница гђца Анка Мирковићева. 4) „Онамо, онамо ," иевао у 4 гласа овдањи црквени певачки збор. 5) Петар Шмол, увертира од Вебера, свирале на гласовиру гђце СоФија Костићева и Санда Бањанинова. 6) „Љубце моја," словачка песма, певао квартет омладине учитељске школе. 7) Груда земље, од Љуб. Ненадовића, декламовао Душан Грбић гимназиста, (са савргаеном глумачком вештином). 8) „Богови силни " у 4 гласа певао црквени певачки збор.