Школски лист

— 40 —

тај једишт алем камен народни, бегае напуштена и предата на мп.чост и немилост таковим учитељима, који ни спреме а ни позива за тако велеважно звање не имадоше. Ево каква настава беше у овдашњим основним школама за време турска господарења! Учитељ је имао под собом по 300 ученика у једној школској соби. Он је слабо и улазио у школу, он већином за време школског часа сеђаше у својој соби, која беше у училиштној згради, те по потреби одређиваше и извршиваше казне над школском дедом. Наставу у школи обављаху помоћници, а како? то нико није распитивао ни рачуна тражио. Овакова настава ишла је у рачун турској власти и ®анариотским владикама. Редак је пиротски грађанин, а готово нема ни једног, да но неколико година у таковој школи одседео није. А шта је научио? Готово ништа, јер оно што и знаде написати, управо надрљати, није у стању ни сам да прочита. У опште се тада мало обраћало нажње на школеку наставу, једино се за тим ишло, да се најстрожијим мерама улије у дете још из малена роиско понижење и страх. А да би се то постигло, уводила се у школу најстрожија, управо тиранска дисциплина. Ево једног примера који ће вам доста расветлити стање прошлих школа у Пироту. Учитељи, да би одговорили жељи своје владе, стављали су се у стање тирана, те су децу школску, ако су којеумалом престуиу нашли, о ноге вешали и но 25 штапова по табанима ударали. То су Факта и има и данас у Пироту доста ученика оне школе, који такође окусише од прошле тиранске дисциилине школске. Народ је овде у оиште добар, вредан, штедљив и поштен, и највише се бави трговином и занатом, тргују највише са сукном, лојем, маслом, кожама и стоком. У Пироту и околини израђује се најбоље сукно и то у разним бојама, а то израђују жене. Пирот је знатан још са својих лепих ћилимова, које израђују вредне Пироћанке. Ретка је кућа у Пироту, где се ћилимови не израђују и па све стране разашиљу и распродају. Више сам пута гледао Фабрикацију, но због брзине рада, не могох ући у траг начину, којим се израђују. Доста, да је то такова вештина, која се неда описати. 0 овоме нека је доста за сад, а другом нриликом иисаћу Вам о народу у онште, о начину живлења, о околини и о данашњим школама и њиховом наиредовању. Гавра Ј. Пеши^ учитељ.

1ШСШ0 ИЗ ШЛ0ВЦ1 (Прослава св. Саве у овдањој сриској учитељској школи.) Има томе већ више од три стотине година, од како град Еарловац постоји, али за све то време још се овде није дан св. Саве тако лепо и достојно прославио као што то беше ове године у овдањој сриској учитељској школи. Срби Карловчани славили су св. Саву кроз толико година, али та