Школски лист

— 67 —

нико више него др Ђорђе Максимовић, који му је вредност најнајбоље познавао. Из Беча се вратио Ђорђе својој кући у Сомбор, где се уз свог оца одао прак^ичком лечништву. Пошто је на брзо за тим Физикатско звање у сомборској вароши остало упражњено, то буде он на исто сунституисан, а г. 1867. изабере га и народ једногласно за великог Физика. У тој дужности остаојесве до краја г. 1879. Тада је нестало у сомборском представништву српске већине и Ђорђе као окушани српски иатриота морао се опростити са Физикатским звањем, у ком је себи стекао кроз толике годпне небројене заслуге за општину. Поглавито његовим заузимањем иодигнута је у Сомбору велика варошка болница, које се благодат данас свестрано осећа. Али најлепши спомен подигао је себи у народу о великој колери г. 1873. Тада је он дању ноћу ходио по вароши и салашима излажући себе без страха и бојазни највећој опасности, делећи лекове и понуде бедним болницпма, од којих је многима својим безграничним пожртвовањем спасао живот. Народ га је свуда дочекивао као каквог месију и благосиљао је стопе тога племенитог човекољубца. У својој струци био је др. Таорђе Максимовић један од првих вештака. Према свима болесницима без разлике био је љубазан и већ сзмим својим понашањем блажио је болове. У сваком је знао одржати наду до послетка и саме умируће крепила је његова близина. Дијагноза му беше сигурна, лечење одлучно. Обавио је више ампутацпја, а успешно је извео и једну врло тешку операцију камена. Развитак медицине пратиоје без престанка и жртвовао је силне новце на књиге, часописе и инштрументе. Мало је приватних људи, који су прикупили тако драгоцену библиотеку као што је његова. Ниједан покрет у медпцпнском свету није се измакао његовој пажњи. Више стручних чланака написао је у »\У1епег тес117лгп5сће М/осћепзсћпЛ,« од којих су неки прошли кроз целу медицинску журналистику. У „Младој Србадији", што ју је издавала уједињена омладина, написао је лепу расправу „0 алкохоличном пићу," која је после изашла и у засебној књизи. И чланак у 6. броју „Школскога листа" од прошле године под насловом: „Кад треба дете да пође у школу?" потекао је из његовог врсног пера. Др Ђорђе Максимовић налазио је највеће уживање у раду. ЕБегову жеђ за знањем није могло да задовољи ни тако пространо поље, као што је медицина. Све, што беше наука и