Школски лист

вештина, улазило је у круг његовог заиимања ио свемујезнао темељно да суди. Сваки посао ишао му је лако од руке. Још као ђак знао је немачки, маџарски и талијански, а као доктор научио је још руски и Француски. Последњих година читао је најрадије Француски. Срнски језик позиавао је врло добро и особито је разумевао нежније нијансе језпка. Већ с тога био је врло омилио простоме свету. Још као медицинар у Нешти написао је три народпе нриповетке, које су изашле у „Летопису." Кад је једном приликом пок. Вук дошао у Пешту, поздравила га је депутација од стране „Преодиице," у којој је био и Ђорђе. Пошто се Вук са свима изљубио, желео је, да му доведу Ђоку Максимовића, а кад му рекоше, да је он ту и показаше му га, обрадова се старина и похвалио га је речима: „Тај знасрпскп!" Доиста је увек тако говорио, да га је свако разумети могао, и у лаком разјашњавању ствари, које су слушаоцима неиознате, био је изваередно вешт. По том својству био би покојни др Ђорђе Максимовић украс сваке катедре! Бавио се озбиљно астрономијом и кроз шест година водио је у Сомбору метеоролошке белешке, које су излазиле у централном органу аустријског метеоролошког друштва, и после у органу заУгарску. Директор централног метеоролошког завода у Будимпешти др Гвидо ПТенцел рекао је за исте нисцу ових редова: „да се његова посматрања по тачности и иотпуности могу ставити за узор." Природне науке пратио је са толиким интересом, да је г. 1872 учествовао у онштој скупштини немачких природословаца и лечника у Лајпцигу, којом му се приликом испунила жеља, да се упозна са немачким кориФејима на нољу природних наука и медицине. Последње две године почео је да проучава економију и могао је читаве сате да се занима тим предметом. Још педељу дана пред смрт наручивао је економске књиге. Поред свега тога пратио је непрестано класичку литературу, у којо] је био изврстан зналац. Вредни покојник био је и велики ноштовалац вештина. Он је познавао и проучавао дела свију уметника и гледање леиих слика правилО му је увек велику радост. Идеју уметника лако је схватао и судио је коректно На крилима песме и музике, за коју је имао врло фино чуство, заборављао је често на материјалне бриге живота. Вешто је свирао у Флауту и још као доктор долазио је неко време у певачко друштво. Др Ђ. Максимовић био је једном речи хармонично образован човек и