Школски лист

— 69 —

то јс п узрок, што је "евако радо тражио његово друштво. Он је свуд био иа свом месту и тако свестрано изображен човек са толиком снагом духа морао је све иривлачити себи, који му близу дођоше. Ретко је кад говорио о философским иитањима, али је много мислио о њима. Значајно је за тако изученог природњака, да је био идеалиста и да је сачувао у својим грудима дубоку релпгиозност, из које потекоше толнка му добра дела. Врло много дара показивао је покојник за драматургију. Још као ђак у основној школи састављао је позоришне комаде, које је са својим друговима представљао. Доцније као члан „Преоднице" у Пешти био је заједно са Руварцем, Стевом Паителићем, Станојем Бошковићем, Вуковићем, Хаџићем, Лазом Костпћем и др. члан дилетантског друштва, које је давало представе у Станковићевој кући. Ту је оп био један од иајбољих иредстављача. У ренертоару српског народног позоришта налази се впше комада, које је он превео. Наводимо преводе са талијанског од Голдонија: „У лажи је плитко дно," „Онклада," „Јованка, што нлаче и Јованка, што се смеје" н „Парпица" од Бенедикса. Имао је врло много здрава хумора и вечна је штета за нашу књигу, шго иије оставио више сиомена своје изванредне даровитости п учености. Највеселији п најрасположенији био је у својој кући, уз своју жену, децу и пријатеље. 1Бегова кућа била је у маломе храм науке и вешгине. Ту се скупљало редовно свако вече друштво његових најближих пријатеља. У том малом кругу нретресало се и говорило о свима питањима и идејама, које у тај пар изображен свет покретаху. Чар тих вечери тешко је заборавити учесинцима, а највише је истој доирииосио жпв дух домаћинов, који је интересом зиао сваки иредмет да заодене. У лепом прииоведању не беше му нара. Наша учитељска школа изгубила је у покојнику једног од својпх највећих пријатеља. Не само да је беснлатно лечио приправнике и приправнице, него им је мпого пута набављао и лекове о свом трошку, а потпомагао их је и иначе новцем и храном, гдегод је сазнао, да је то нужно. Један приправник био је за сво време школовања код њега на храни. Учитељској школи ступио је и тим близу, што је г. 1869. држао у истој приправницпма предавања из дијететике, која се отликоваху великом јасношћу и занимивошћу. И тај диван живот мораде тако рано да се угаси ! Носио