Школски лист

— 90 —

римокатоличких 14 мушких и 8 женских; упијатске 4 мугаке: нравославних 4; (од ових једна, у којој се и учитељице спремају); реоорматске 4; еванђеличких аугсбуршких 9; израиљска 1; и приватпа 1 учитељска пгкола. У свима овима било је 610 наставпика. Ученика било је: у дрн:авним учител 3 ским школама: 2094 (међу овима 813 женских); у римокатоличким 1173 (међу овима 409 женских); у унијатским 224; у православним 199, међу овима 40 женских; у калвинским 256; у лутеранским 289; у израиљским 87; у приватним 9. — Укунно било је учитељских нриправника 4331, међу овима 1271 женских. У свима учитељским школама било је 206 разреда, који су у 239 дворана смештени. Вештбаоница било је у 45 учитељских школа, а у 22 није било, него су нриправници местне основне школе за вештбање своје унотребљавали. Иотрошено је на све учитељске школе 716,636 ®ор. Од овога је држава дала 544,580 Фор., а вероисповеди 139,454 Фор. Државне школе за мушке принравнике стоје 319,686 ®р.; а за женске прииравнице 221,620 Фр. У државним учитељским школама издржавање и учење једнога ирииравника стоји државу 246 ®р. 55 нов., а једне приправиице 272 ф . 72 н. (У сомборској срб. учитељској школи на једног приправника долази само 131 ®р., а у горњо-карловачкој 375 ®р. Ур.) Оспособљени су за учитељство: 1341; од ових у државним заводима 325 мугаких и 260 женских. (Учитељи у ПЈвајцарској). У извегатају о народном гаколству за прошлу годину, што га је саставило државно веће у Тургау, исказујесе намера владина, да учитељски сталезк ослободи од измета, т. ј. од таких, који у њиховим слободним часовима живе само забави и у место да младом и старом показују пример уредног и скровеног (!) живота, губе својим ионашањем и особношћу без добрих характерних својстава уважење у дотичним општинама. Из наведених разлога отпуштена су већ дваучитеља, четворо их је стављено на расположење а тројица су уз строг укор пременггепи на друга места. (Закон о вишем женском образовапу у Фраииуској) гласи: Чл. 1. Уз припомоћ департмана н ошнтина оснива држава заводе за више женско образовање. — Чл. 2. Ти су заводи екстернати. — Назахтевање општинских већника и по сиоразуму истих са државом могу се ш њима у везу довести и интернати. За њих важе исте наредбе као за више општинске гаколе. — Чл. 3. наређује издавање штипендија. —- Чл. 4. Настава обухвата: 1) морал; 2) Француски језик, лено читање и бар један (стран )жив језик; 3) стару и новнју књижевност; 4) геограФију; 5) Француску повесницу и преглед опште повеснице; 6) аритметику, основе геометрије, хемије, Физике и природописа ; 7) дијететику; 8. кућарство ; 9. женски ручни рад; 10) нознавање најважнијих закона; 11) цртаБве; 12 музику; 13) гомбање. — Чл. 5. Веронауку иредају на захтевање родитеља дотични свећеници у заводу изван разредних часова. — Избор тих вероучител>а подноси се министру јавне наставе на одобрење. — Они не станују у заводу. — Чл. 6. Уз више женске школе може се установпти иедагошки течај. — Чл. 7. Ниједна ученица не може се примити у више женске школе, која не докаже иснитом, да је подобна да прати предавања. — Чл. 8. Младе девојке, пошто сврше јавну вишу женску школу, нолажу испит и