Школски лист

г

— 91 —

добијају диплому. — т Јл. 9. Сваки завод има на челу управитељицу. Цредмете предају проФесори, који имају закопом нрописане сведоџбе. •Дано у Паризу 21. дедембра 1880. Жил Греви. Министар јавне наставе Жил Фери. ~ КМЖШИ ПРШЖ 4. СЛапка га се^угМ гаггес! рискШ §ко1а. 1Ј 2а§геБи пак!ас!от кг. ћгу. з1ау. с1а1т. гета1јзке \'1а(1е. 1880. (Свршетак.) На бр. 50. под насловомј „Обћина" говори се о путовима и жељезницама, затим од бр: 51 до 53. налази се кратки преглед Европе и европских држава. У чланку „Становници Европе" под бр. 53 стоје озго на страни 9о. ове речи: „Сви сљедбеници кршћанства нису остали уз католичку цркву, него јих се је готово трећина од ње одцјепила ; најприје сљедбеници грчко източне цркве, а касније тако звани протестанти." Морамо се доиста чудити како су књижевници и власници уХрватској могли допустити да се овака исторична неистина, којом се вређа побожно чувство свог православног света, у школску књигу увуче, те да се тим лажним извртањем историчког Факта синови православне цркве као неки одметници жигошу, и да невина деца наша тим у школи науче омаловажавати и мрзити своју веру и своју цркву. Отлични свештеник римске цркве и проФесор обште историје на свеучилишту пегатаиском покојни Јован Рајзингер још као проФесор у лицеуму сегединском издао је 1838. године за потребу својих ученика на латинском језику знатне своје хронолошке табле, у којима је уз го^ину 863. означено разделење цркве овим њежним речма : „Есс1е81а опеп ^аНв еГ оссМеп^аКа зећјзта^е 8С18зае", т. ј. „Црква источна и западна схизмом раздељене. И у том је истом смислу и помирљивом духу говорио јавно проФесор овај и доцније 1847. и 1850. кад сам га ја срећан био слушати, а сада после толико година наша деца у својим народним покомунаљеним школама морају учити на свом матерњем језику оваку погрду и неистину. Ми нажљивим чинимо православне архијереје наше у троједној краљевини на ове изразе, који су увршћени у читанке што их школска деца наша у Хрватској и Славонији сваки дан употребљују, и поуздано се надамо, да ће се они ио светој својој дужности заузети, да се та црна љага са наше православне цркве достојно што нре скине, иначе можемо дочекати скорим савраћење нашега младог нараштаја у туђу цркву, што никако не би смело бити у ово просвећено доба наше! У цртама из обштега земљописа вулкани се зову „сопке" и каже се (бр. 57) да су Ивањски дани најдужи а ноћи најкраће, а то је по нашему пред видов дан а на 12 дана пре Ивањадне. Свакојако је ваљало у овој заједничкој читанци у обзир узети наш стари календар; јер се ми Срби но њему управљамо. Последњи предмет у овом одсеку „Земаљска кругља" (на бр. 58), сасвим је добро изведен. Трећи одсек садржи у себи цртице из повјести. Ту су исторични предмети: Књиготискарство (бр. 59), Кришто® Колумбо (бр. 60), Никола Јуришић (бр. 61) са завршним стиховима А. Качића из песме о обсади тврдиње Кисека. — „Илирски завод св. Јеронима у Риму" (бр. 62) оиет је тенденцијозни чисто римски чланак, којиад се изставља тобожња срећа