Школски лист

87 —

је лакше појати заједно. У другом разреду сваке се седмице учи ноједиа мања црквена иесма. За првих 8 недеља уче деца појати: Господи помилуи, теб^ Господи, Подаи Госиоди, Аминв, и прокимене васкресне по гласовима, и друге мале несмице црквене одједног стиха, као „Хвалитеимн Госдодне; — блициво Христа крестистесн." „Буди имн Господне благословено." Трећег месеца науче деца појати Богородице Д1зво (стр. 63.); Рождество твое Христе Боже наш -Б (стр. 73.) Вси азицм (стр. 82.). Четвртог месеца учи се Тропар Богојавленски : ВоЈордангћ (стр. 74.); даље од литургијског појања: Достоино и ираведно еств поклаватиса; Свнтт>, свнтђ, свнтђ ." Шестог месеца учи се, уз понављање пређашњег, појати: Тебе поем г в; Вид г ћхом1. св^тљ истиннми и Обзцее воскресен'1'е (стр. 77.) Седмог мес.еца уче се ускршње песме: В о с к р е с е н I е твое Христе епасе и Христост. воскреее (стр. 78.), а затим уз остале литургијске песме осмог месеца уче се тронари спасовски и духовеки (стр. 80.) Деветог и десетог школског месеца понавља се све, тпто се за осам првих месеца научило. Свака духовна песма има се протумачити и на памет научити, а затим иравилно појати заједно у скупу и носебице. То је науковна ос.нова за учење, разумевање и појање црквених иесама у II. разреду. За наставу у вери и у појању одређено је сваки дан х / 2 часа за оба разреда, ако су сви ученици православне вере и ако учитељ наставу ову предаје. Иначе барем ио два часа седмично. За вештбање у црквеном читању нуждна су у другом разреду такође два седмична часа. В.

МОЗАК Н ГЛАВЕ У ЗЛИКОВАЦА. На последњој изложби париској било је и 36 мозгова од гилотинаних зликоваца. Како је већ одавно наука, која не престаје истраживати узроке, зашто шта бива ставила и то питање : чини л' зликовац оно зло при здравом мозгу, или је по болести и де®екту којем на мозгу; то је узео ЈОг. ВгосНег те изложене мозгове и лубање заједно с описом личности и живота тих 36 зликоваца за специјалну студију, пе бил то питање колко толко разветлио, и дошао је до врло знаменитих резултата, који су и за родитеље и учитеље врло важни, зато их и износимо. Мерењем тих мозгова и лубања нашао је 1)г. ВгосИег у сва 36 злИковаца главе дебље, шире, нег што су у других људи, а то по обичним назорима значи умну премоћ; и ако не стоји баш свуда, да је сваки с већим мозгом бистроумнији, а с мањим глупљи, ал је обично тако. Зна се извесно, да је мозак у дивљака мањи, нег у образованих људи; и у људи средњег века био је мањи, нег што је данас у истих народа; и данас је у простих људи мањи, нег у отличних грађаиа. По цифрама Бг. ВгосНег-а обичпо је мозга у 100 паризлија у 22 ио 1300 до 1400 кубичн. центиметара, а од сто зликоваца само је у 11 тог мањег мозга; а већег мозга, но 1600 до 1700 кцм., само у 3 од 100 паризлија, а у зликоваца у 23 од 100. Најзад у добрих и поштених људи нема јачег мозга од 1900 кцм. а у зликоваца има га од 2000 и 2100 кцм. 1)г, ВгосИег уноређивао