Школски лист

— 88 —

је те зликовачке мозгове и с мозговима учених људи, па није пашао ни у учених људи толико мозга. Декартов нема више од 1700, Волтин 1850, ЛаФонтенов 1950 кцм. Ода-вно је констатовано, да снага, моћ разума стоји спред у мозгу, у челу. Још стари Грци претстављали су олимпијског Јуиитра велика чела. На нротив, у зликоваца је чело тако малено, ниско, да у данашњих народа јевропских нема ни једног онако ииска чела, као што је Бг. Вго(Иег нашао у зликоваца. Само у људи из нреисторијског доба зна се, да је чело тако малено и уско било. Чело у обичних људи је 100 мм. висине, у цивилизованих и у учених људи има и 110 мм. а у то 36 зликоваца не нађе Вго(11ег ни у једног од 99 мм. На супрот главе у то 36 зликоваца беху с ушију дебље, више испуичене, од ува до ува шире, а ту је у мозгу снага ил моћ рада. У мирних људи су главе са стране, с ушију равне, пљоснате, још и угнуте, атроФичне ; а у немирних су испупчене, хииертроФичне. Уско чело, а с ува пунчаста глава, т. ј. мање моћи мишљења, а више моћи рада, то је карактеристика преисторичког човека, а то је глава, што је Вг. ВгосНег нађе у то 36 зликоваца. Зашто су онаке главе у наших преисторичких предака биле, познато је. Живљење у дивљачком стању, у непрестаној опасности, особито од зверова, извело је јачи раст мозга с тих страна, где је моћ рада. У данашњем цивилизованом друштву нема више оне опасноети, данас је јаче мишљење, па то изводи јачи раст мозга спред, с чела, а тим остају слабље оне партије мозга са стране, с ушију. По том су дакле зликовци, као људи заосгали из нреисторичког доба, ил као одуд пали у образовано друштво. Они су, као што се деси ио неки комад наше питоме стоке те се измете онако дивљи тврдоглав, као што су му иретци били, и мучно га је укротити. Тим мерењима и исиитивањима глава и мозгова дошао је 1>г. ВгосНег до истих резултата као и тамничарски лекари својим биолошким белешкама о зликовцима. Бг. Шсћо1зоп енглески специјалиста вели за зликовце : њихов разум није у стању да задржи њихов нагон. Тупошћу идеа нису кадри да се заинтересују за опште корисну цел и нрема том да раде. Њихова радна моћ ирсне у најдрзовитије изгреде. У њих је себичност једини нагон рада. Једном речи: Зликовачка је карактеристика: мислена слабост. Из тога се види, да зликовац може и да се роди. Организација, створ мозга начини га тим. Карактер оног преисторичког човека избије у неког и данас, као иранрадедством, атавизмом. При том је знаменито још и то, да се у зликоваца нађу и други карактери оног дивљачког доба: тако је еујеверство, а тако је и она суровост, бруталност и бестијалност, исто, као што се то и данас у дивљака налази. По том закључује Бг. ВгосИег као и Бг. Шсћо1зоп, да може човек да буде баш рођен за зликовца, наслетством, атавизмом, особито како се увек нађе међу претцима зликовчевим онет зликоваца. Истина, 36 зликовачких мозгова врло је мален број, да би се могли стални закључци донети, ал је знаменито, како се то све судара.