Школски лист

— 106 —

се кроји и нрави у дотичном пределу одело за жену, девојку и дете. Тада би она оспособила жену, да се стара за нотребе своје и своје куће, а то је велика и важна задаћа, која се уз номоћ науке о облицима даје лако решити." (То је народ /) Јавили смо у бр. 21. од прошле год., да се у Чешкој основало друштво „Средишна матида школска", ком је цељ, да притекне у помоћ оним чешким оиштинама на народносном размеђу, које саме не могу да издржавају чешку школу. Три је месеца како постоји по друштво, а имаље му већ износи 28.000 Фр. Међутим стнжу нрилози још неирестано. Друштво је већ основало 7 чешких школа и забавишта, а одредило је више сиромашним општинама потпоре. (Скуаштина немачких учитеља гимнастике ) биће од 7. до 9. јуна но новом кал. у Берлину. За исту се чине огромне нринреме.

КМЖШИ 11РШЗИ. 5. Сриске бесједе. које је саставио и говорио у српској аравославној иркви Никола БеговиК, ирото Карловачки. Свеска II. — Београд, нггамнарија задруге штампарских раденика 1880. Баш у ово кобно доба, када пита први песник срнски, има ли још где год сриског свештеника, дођоше нам до руке споменуте „српске бееједе." Свега их је на броју 26, говорене о празницима и свецима, а две су ванредне: „На онштински дан" (програм новоизабраног свјештеника) и „Парастосу нок. Стевана Брановачког ." Свака ова бесједа има у паслову своме одређену тему, које заиста не могу бити лепше и племенитије, јер ту се говори о српској школи, о одважности, о миру, о народном обичају, о лепоти православија, о свести, о сталности, о промислу божијем, о слободи, о вери, о животу, о надежди, о срнској карактерности, о срцу, о васпиту, о слози, о трезности, о матери, о српској самосвести, о користи од науке, о благодарности, о стиду, о молитви и о души. — Већ ове саме теме приморавају свакога, да ове беседе чита, јер код нас до сада на жалост — ако су нам свештеници предиковали, што је бивало такође ретко, иредиковали су тек обичаја ради, без обзира на свестране народне потребе, на потребе интелектуалне, моралне и материјалне; све се ово остављало „еудби божијој," а из ког разлога, то је лако ногодити. — У овим беседама, као што се види, посве је другчије. Но при свем том, што су ове беседе нодељење но темама, ипак мало је која беседа изведена само у тој својој теми; у свакој беседи — тако изгледа — као да је дотична тема споредна ствар, и тек кад човек све беседе нроучи, онда види, да је то за то, што све беседе скуна имају скроз и скроз само једиу те једну тему, а та је аравославље и сраство. Ова два појма, за сваког српског свештеника иајузвишенија и најблагодарнија, нровејавају кроз читаву ову књигу. Ако је реч о школи, то је за то, да сачувамо аманет дедова својих, веру православну и српско име; акојеречо благодарности, и то је за то, да будемо ионосни вером својом и именом својим; ако је реч о срцу или стиду или животу или слози, то је онет све за то, да будемо верни синови православне цркве и достојни чланови народа срн-