Школски лист

— 105 —

немачки језик. — Госпођа Кнегиња походи чешће женске школе у Београду, а нарочито вишу женску школу, где се брижљиво и милостиво извештава о научним средствима и о успеху ученица, као и о делокупном стању овога важног завода за образовање женске омладине у престбници и целој Србији. („Н. В.") (Випоградарско воћарска школа.) Више се иута већ код нас говорило, од какве би велике користи био такав завод за наш народ. Ваљано уређивани економски лист „Привреда" расправљао је у свом 12 бр. од о. г. ноново о тој теми и навео је темељите разлоге за то, да би каменица била најзгоднмје место за виноградарско-воћарску школу. Земаљска хрв. слав. далм. влада стекла би заиста себи велике заслуге, да што ире остварн тај давнашњи пројект о оснивању таке школе. Уједно обраћамо пажњу нашег учитељства на лист „Привреду," који заслужује у пуној мери, да га народ што топлије пригрли. Исти стаје на годину 3 Фор., а иретилата се шаље штамиарији А. Пајевића у Н.-Сад. (Из извештаја о стању школства у хрв. слав. крајкни) вадимо но „Напредку" ове нодатке. Свршетком г. 1879/80 било је у крајипи осим 9 грађанских школа 546 нар. школа, Од тих је било 529 комуналних м 11 конч>есионалних јавних школа, а 6 школа биле су ириватне. Од тог броја било је надаље 75 мушких, 82 женске и 389 обоснолних школа. Две школе беху петоразредне, 15 четвероразр., 15 троразр., 70 дворазр. и 444 једноразредне. По једна нар. школа долазила је на 1245 становника. Учитељских сила било је 675, од којих х / 5 без сваког оснособлења. У смислу ностојећег закона ваљало би системизовати још 400 учит. места. Свршетком поменуте године нолазило је иар. школу 36.675 деце, а то је 39.5°/ 0 (у исто доба у Хрв. и Слав. 55.464 деце, т. ј. 6642%)- — У свих 9 грађ. школа службовале су свега 102 учит. силе, а иолазило их је 2033 деце. (Учитељске гиколе у Швајцарској ) раширене су деФинитивно на 4 године, а течајеви за учитељице на 3 године. (Прорачун за отитинске школе у Берлину ) за 1881. г. износи 5,113.441 марку, за 495.185 марака више негс г. 1880. Сада настављају у општинским школама у Берлину 1746 учитеља. У течају г. 1880. морадоше се основати 150 нових разреда. (Цсљ наставе у ручном раду). Недавно држала је гђа Емилија Бах, унравитељица ц. кр. завода за уметнички вез у Бечу, нредавање „0 ручном раду", у ком се у ногледу на тај предмет овако изразила: „Понајнрво нека се ограничи на оно гито је нужно а нека се окане оних уметничарења, која децу већма привикавају на игру него на рад, која их уче да сматрају оно за лепо, што је по себи ружно и ненаравно. Учити треба оно, што је иросто и корисно, ону технику, која не губи своје значење и оиравданост поред свију машина; то је у првом реду гиав и кројење простих ствари за употребу. Не може се већ с тога одобрити, да се илетење узима као излазна тачка ове наставе, нгго исто није примитиван рад, него захтева да се зготови нека основа, којој ваља дати Форму. Чипке, вез, капице и прслуци испробијане врсте нису заиста нешто неоиходно за сироте људе, а богатима нису те ствари тако нужне, да би се тај рад добро нанлаћивао. Добро би било, да школа остави вез у бојама, а да учи, како