Школски лист

— 125 —

средно поучи познавању домовине, струка, за коју се он тако хвалевредно заузима. И ово своје дело иаменио је г. тшсац у првој линији школама. у њему су изложене све реке независне Србије са својим нриточицама и уточицама уз опис корита и обала. Из тог обилног материјала моћи ће сваки учитељ да побере оно, што му је за љегово место потребно н што ће му нослужити као излазна тачка за геограФску иаставу. Живе слике река знао је г. писац још већма да оживи историјским напсменама које у тексту које у примедбама, где је често наведена и генеалогија имена. Јасно је, да је тако ваљано дело неонходно нужно свима школским библиотекама у Србији. Даље и више значење добија дело тим, што је у њему први пут систематски састављена хидрограФска слика целе Србије, те ће се на тој грађи моћи лако да унесу допуне и исправе погрешке, које су код тако теретног и опсежног посла неизбежне. Р А 3 Н 0. (ВисокоареосвеКепи госиодин митроаолит Саоа КосаповиИ ) изволео је претилатити 1 нримерак „Школског листа" за српско-православну основну женску школу у Сарајеву. (Ретка природна аојава) посматрана је овог нролећа овде у Сомбору. Ноћу после 8 сати уз кишу видела се на северозаиадном небу дивна дуга, а око ње још и парадуга. Све боје могле су добро да се разазнају. На нротивној страни светлио је на ведром небу месец. Дан, кад се видела та интересантна појава, није нам тачно познат, јер нисмо били сретни, да ју сами видимо, али по накнадном казивању очевидаца о месту, на ком се тада налазио месец, судимо да је то било 1. или 2. априла по нашем кал. — Таке поћне дуге посматране су већ више пута, само су оне, пошто их гради месец, много блеђе него обична дуга. (Друштво за аотаомагање и иодизање домаКе индустрије) основало се у Књажевцу у Србији. Редовни чланови тога друштва обвезују се, да ће се одевати само оним материјама, које се буду израђивале у Србији од српских суграђана или у радионици истог друштва. (У Пловдиву ) саставили су Бугари „Научно књижевно друштво," које је решило, да издаје периодичан спис иод насловом „Наука." (Сл.) * * {Бројеви о школи и војсци.) Бројеви доказују боље нег најбољи говорници, и нротив њихова доказа нема спора. Наука која бројевима доказује зове се статистика. Из те ево један лист, а да сваки од читаоца добије појам, како се у којој земљи уважава школа, а како војска. Наводимо их ио реду од најмањег трошка на школе. Талијанска троши на школе и науке 1по глави својих становника 42 нв. годишње, а на војску по 3 ф . 64 нв. дакле касарне и иушке сабље и тонови стају 9 пута више нег школе и науке. Може ли се горе карактерисати земља и народ. Француска троши на школе 72 нов. по глави, а .на војску 10 ф . 36 нв. Ту републику стаје војска 14 пута више, нег школе и науке. Страшна република! (Ср. белешку „Школе у Паризу" на с. 76. Ш.Х У.)У Аустрији надана главу и на науку84 нв. а навојску 3 ф . 22 нв. У Енглеској пада на главу и науку 93 нв. а на војску 7 ф . 22 нв. У Немачкој пада на главу и науку 1 ф . 43 нв. а на војску 8 ф . 38 нв. У