Школски лист

Швајцарској на главу и на.уку толико, а на војску 2 ф . 32 нв. то није пуно ни двапут више на војску. Само у Северној Америци нада на главу и науку 4 ф . 69 а на војску 2 ф . 33 нв. то је једина земља и држава, која више даје за науке нег за топове, ал јој се и види нанретка, боље нег чивутима, који и у сиротињи све жртвују, да децу своју најбоље изуче, како ће науком све надмашити. — Дакле Фацит је рачуна то : да је у Јевропи за науку и образовање пуно лепих речи, а врло мало новаца, а без тог нема народу напретка. ТТТта. ко више на школе и науке издаје, то ће бити и напреднији, макар био најмањи и најслабији ; а шта ко и данас маље даје за школе и науке, то ће бити све назаднији, ма другче био највећи и најсилнији, у науци и знању само је данас права снага, а у тону и оружју само одбрана. (Из А. о. К) (По најновијец иокису стан.овника) броји Нови Сад свега 21,381 становника (10,196 мушких и 11,186 женских.) Од последњег пониса, који је обављен г. 1870, умвожио се број становништва са 2262, дакле за 11'8°/о- Вршац броји 22,347 ст. (10,965 м. и 11,382 ж.) од којих Срба 8125. Земун броји у 1768 кућа 11,766 ст. (5941 м. и 5825 ж.), то је за 1720 ст. (16%) више него пре 11 година; Вуковар 8713 (4192 м. и 452.1 ж.), то је за 663 више; Сент-Андрија 4225 (отуд 756 Србаља), то је за 458 мање него пре 11 год.; Карловаи, 5879 (2957 м. и 292 2 ж.), нарастао за 703 = 13% становника; Петроварадин 3589 (1696 м. и 1893 ж.), више за 241 = 7%; Беловар 3139 (1615 м. и 1524 ж.), више за 988 = 46%; Вараждин 10,381 (5136 м. и 5245 ж.), мање за 262 4*% 2% ; Самобор 2970, мање за 45 ст.; Баг 706, мање за 1%; ИваниК 754, више за 15% ј Еопривница 5903, више за 4%; Кост&јница 2560, више за 29%; Пожега 3284, више за 11%; Сењ 3160, мање за 2% ; Суботица 61,655, више за 5532. — Број становника у Пешти је 365,512, где су урачунати и 10,216 војника; г.. 1870. било је 270,476 становника. Праг броји 159,502 ст. Осек броји 18,352 ст., а Баја 19,206 (више за 1000 него г. 1870.) Бачка ■ жуианија (осим вароши Сомбора, Н.-Сада, Суботице и Баје) броји свега 511,881. ст. (252,851 м. и 259,030 ж.), за 12,641 више него г. 1870. У том броју је и становништво вароши Сенте, које износи 21.153. Бивши шајкашки баталион броји св^га 37,762 ст. и то: у 1. срезу 18,618 (9329 м. и 9289 ж.), а у 2. срезу 19,114 (9488 м. и 9656 ж.) Од појединих места у Бачкој бројл Брестовац 4388 ст., Стари Сивац са Малим Стапаром 6497 , ст., Стари Стаиар 5189 ст. — У Панчеву је број становника на 16,900, а у Бечкереку 19,600. Град Крижевац броји 3656 ст. (13% внше него г. 1870.) а Брод 4442 ст. (31% више него г. 1870.) — Цела угарска држава броји 15.608,723 ст. и то: Угарска са Ердељом 13,679.000, Рјека са околином 21,363, Хрватска и Славонија 1,191.845 иВојничка крајина 697,516. Према г. 1870 нарастао је укупан број становништва за 191,396, а то је . за 1-24%- Хрватска и Славонија показује вишак за 47,925 «??.4 - 19%, крајина за 3238.= 0'47%, а Ердељ мањак за 69,749 = 3*24%-. (Колико се где за школе брину). По иоследњој конскрипцији у АустроУгарској знали су од 100 асентованих младића активне војске 69 да читају и пишу, а 4 само да читају. Г. 1873. знали су у Аустро-Угарској од 100 асентованих само 51 да читајуи пишу. Попојединим круновинама беше тих, што знају да читају и пишу, од 100:уДоњој Аустријп 95'5, Горњој Ау-