Школски лист

— 127 —

стрији 89, Шлезији 88, Салцбургу 88, Чешкој 85, Моравској 75, Штајеру 74, Корушкој 51, Угарској 49, Тиролу и Форарлбергу 43-5, Приморју 38, Хрватској и Славонији 28, Ердељу 21, Галичкој 15 5, Крањској 5 5, Буковини 5, Далмадији 2. Но том заостају Крањска, Буковина и Далмација у култури далеко иза већине осталих земаља. Не стоје боље него Турска, где је у војсци већ г. 1872 било 5 / 0 , који су имали основна школска знања. И у самој Русији знали су г. 1872. у војсци да читају и пишу 11%, у Италији 45, у Француској 60, у Немачкој 96. ( Све рукоаисе нотног црквепог иевања аок. Дорнела Огапкови&а ) откунило је, како јавља „Пр. гл. и , срнско министарство просвете и цркв. нослова. Исти садрже целокупно наше црквено богослужење, а износе 1488 страна у везаним свескама и 32 табака. Министар је намеран, да све то штампа за нотребу наших школа и цркава у бар 2000 егз. ,,Пр. гл." дознаје, да ће се тај вештачки иосао штампати у државној штампарији у Београду. (Шуме и лед.) У швајцарском кантопу Аргау чињеиа су кроз 11 година носматрања о леду (тучи, граду), у којима је учествовало сво шумарско особље именованог кантона. Сада је Риникер , кантонски велики шумар, написао на основу тих посматрања повелику расправу, из које се види белодано (што се иначе и пре зиало), да су шуме најсигурнија заштита од леда као и уогппте од непогода и јако упада у очи голема разлика у том погледу између шумовитих нредела и голих крајева. Све шуме не штите једнако добро, најбоља је за ту цељ црногорица. Риникер тврди, да она непогода не донесе никад лед, која је ирешла нреко какве велике црногорицом засађене шуме. Предели, који много страдају од леда, могу дакле себи да помогну сађењем шуме, што би требало свуд да се чини, гдегод то земљиште иоле допушта. (,Дубина, у којој може ронац да ради.~) Опште се узима, да је највећа мера за ту дубину 40 метара. У познатом оделу од каучука, на које је уврнут шлем за главу, иокрећу се ронци прилично лако и предишу мирно. Али већ у дубини од 3—4 м. осећа ронац бол у бубној опни, који усљед веџбања бива дакако слабији. У дубини од 10 м. притисак воде већ је веома јак и за новајлију би онасно било, да се брзо у толику дубину спуети. Извеџбан, снажан ронац може од прилике по сата да издржи у дубини од 35—40 м.; али то кошта много муке и труда. Године 1866. усудио се ®ранцуски ронац Дешан у дубину од 60 м., али га. је ухватила несвест и у потпуно несвесном стању извучен је горе. (Научна ексаедицггја на јужни аол.) Као што су Енглези, Американци, Немци и Аустријанци шиљали експедиције зарад испитивања северних но. ларних предела, тако су спремили сад за ову годину Талијанци експедицију у најјужније поларне пределе. Иста се кренула из Италије месеца марта, а у септембру ће се упутити између Патагоније и Фалклендских острва на југ, да зиму проведе у оним деловима мора, што их је открио Рос. Цео иут треба по пројекту да траје три године, те ако буде експедицију, као што се надамо, срећа пратила, обогатиће се нознавање наше земље важним новим стечевинама. („ Сједињење државе") имају ио бројању, које је недавно извршено,