Школски лист

— 119 —

„Спаеи Господи" и Вознесвшсн на креств (8) Слава во вбиинихт , Богу стр. 9); Единородни Смне (стр. 16); Блаженства (стр. 16); Св1>те тихш ("стр. 24); Сподоби Госноди (стр. 24) Нвш-ћ отнугцаеши (стр. 25) и „Иже на вснкое времн (стр. 4.) б) из Мале Катавасије уз нонављање литургијског иојања сви ученици имају на памет научити Тропаре : Ваведенски, Никољски, Божићни и Богојавлењски (и кондаке) Св. Савски, Сретенски, Благовештенски, Цветна обадва с кондаком, Ускршњи Тропар, Ипакој, кондак и стихиру Воскресеше твое, Спасовеки тронар и кондак, Духовски тропар и кондак, и Петропавловски тропар. Осим тога сваки свечар има тропар свог светитеља на намет научити. —• За наставу у библијским повестима и у катихизису за ученике трећега разреда одређена су два седмична часа, а за вештбање у читању и разумевању црквено славенских молитава и духовних песама одређена су друга два седмична часа. Црквено појање (т. ј. мелодије и вештбање у појању) могу ученици трећега разреда учити заједно са ученицима четвртог разреда, за таково заједничко вештбање у црквеном појању узети ваља у дан седмичнога одмора један а у недељне и нразничне дане од каталога */ 2 часа. Ученици и ученице III. разреда морају имати сљедеће четири вероисповедне учебнике: 1) библијске иовести Новог Завета у библијским речма од Н. Ђ. Вукићевић (Панчево, у наклади браће Јовановића); 2) Кратки катихизис од истога (12 кр.); 3) „Из Часослова упражнеше вт. чтент церковнмхЂ книгб . (Панчевачко или Будимеко издање кр. свеучилиштне штамнарије), и 4) Малу Катавасију било Сомборску од Дим. Поповића, или Бечку из ц. кр. накладе школ. књига, или Панчевачку или Новосадску, а у место ових може се деци у руке дати : „Спомоћпа књига за разјашњење црквенога појања од Н. Ђ. Вукићевића, која би им како за учење текстова, тако и за разумевања истих служила, и тим самом учитељу наставни носао олакшала, а децу са црквеним језиком упознала. В.

ШЕТЕОРИТИ. У 48. књизи „Гласника срнског ученог друштва", која је на крајупрошле годште угледала свет, налази се врло интересантна расправа дра ЈосиФа Панчића под насловом „Соко-Бања први метеорит у Србији." Тај метеорит добио је то име по месту Бањи, на које је пао 1. окт. 1877. Од истог је ушло 7 комада у јестаственички кабинет велике школе у Београду. Ирви највећи камен бпо је првобигно тежак око 38 килограма, али у Београд није од истог више допесено него 22 килограма. Описујући Соко-Бању узео је др. Ј. Панчић прилику. да у онгите проговори о метеоритима, о појавама, које их нрате и о њиховом иореклу. Тим је постала његова расправа иоучна и за најгнире читалачке кругове и уверени смо, да ће пам наши читаоцн бити благодарни, пгго смо их упозорили на тај заслужни рад нашег врсног природњака. Ми ћемо само нека главна