Школски лист

— 120 —

места из истог да наведемо, а опе, који желе што више да сазнају, унућујемо на саму расправу у „Гласнику." Под именом метеора разумевамо у пространом смислу све оио, што нам се укаже на небу и по кратком часу мине или што с неба на земљу пада. Звезде, које се за ведре ноћи кад што у великом броју с места покрећу и најзад се угасе, оставив за кратак тренутак светлу пругу, појава, коју наш народ иразноверно доводи у везу с „робом, који је утекао из тавнице;" сјајне кугле, које се у различитим висинама над хоризонтом великом брзином крећу и незнано камо замичу или се над нашим главама у светлу парчад распадају, кад што без гласа и трага, другда уз свакојаку нраску просипају на земљу мање или веће минералне масе, каошто је био случај у Соко-Бањи; прах, који без ветра, обично пак после јаких бура у великој количики на земљу иада; течност различите густине (роса, магла, киша, снег, туча), гром — све су то метеори у ширем смислу, али у ужем смислу узимамо само прве три врсте у метеоре, а иродукте им за метеорите. Сва мнења о пореклу метеорита дају се свести на ова два: да су норекла земаљског или да су порекла небеског. По мнењу дра Панчића наука је у новије време с тим на чисто, да метеорити постају ван земље. Ту хипотезу је ноставио Хладни г. 1794. Њему су метеорити небеска тела или њихови делови, који се као и све остале виђене и невиђене светске масе ио васиони крећу, док случајно доспу у привлачну с®еру којег већег тела, било земље било друге које планете, на коју најзад падају. Узима се за могућно, да делови раздробљених иланета или комета могу на свом путу сећи стазу наше земље, па кад дођу тада сувише близу земљи, морају на њу да падну. Метеорити би дакле били гости, који на нашу земљу долазе из других светова. Ту хинотезу поткреиио је и хемичар Хавард, који је први констатовао, да се у свима метеоритима находи метално гвожђе сједињено са никлом, а таквог једињена нема у земаљским минералима. Одкако је наиисана расправа дра Ј. Панчића, дознало се још за неке друге нодатке о метеоритима, које ћемо нашим читаоцима да саопштимо. Ма да метеорско камење сваки дан на земљу пада и ма да се лако разликује од земаљских минерала, ипак је мало случајева, да је нађено тако метеорско камење у слојевима земље, којег падање није носматрано. То показује, да атмосФера та тела брзо разорава. Напротив су нреко стотину нута налажене масе гвожђа, које је од прилике исто тако састављено као гвожђана зрна, што су нађена у метеоритима. Те гвожђаие масе обично су од огромне величине и нађене су, где леже на површини земље на таким местима н. пр. у пустињама, где је по околностима скоро не могуће, да им је порекло у земљи. Пошто је код Храшине (1751.) у Хрватској непосредно носматран пад таке једне гвожђане масе, која је од прилике била једну центу тешка, то је на основу тога Хладни, а за њим и Хавард, изрекао мнење, да су и те гвожђане масе истог порекла као и прави метеорити. Доцнија посматрања потврдила су иотиуно Хладнијеве назоре, те су исти сматрани као научна истина. Прошле године покушано је с нова, да се изрече сумња о исти-