Школски лист

— 121 —

нитооти те теорије и то новодом метеорског гвожђа, које је нашла шведока поларна екснедиција г. 1870. на острву Диско код Гренланда. Ту на саразмерно малом нростору било је три велике и сијасет малих клада од гвожђа, које су све г. 1871. донесене у Шведску. Највећа од тих клада тешка је од нрилике 50,000 шведских Фуната, већа је дакле од свију досад познатих метеорита. Она је н. пр. 30 пута тежа него она славна гвоздена клада, што ју је Палас нашао у Сибиру, одкуд је пре једног столећа са велпким трошком донесена у Петроград, где је нобудила велику пажњу. 15 нута је тежа него гвоздена клада, гато је донесена из Аустралије у Европу; иста се чува у британском музеју и сматрана је досад за највећу у Европи. Два до три иут је тежа него разглашена бразилијанска клада у Бордегу, коју су више пута покушавали да крену с места, на ком је нађена, али са слабим успехом. Клада са Диска није само чудновата но својој величини, него и 1вен састав даје науди више нових и важпих података. Највише научног значења добија тим, што одмах код места, на ком је нађена, излази из базалта склад анамезита (иначе се зове и трап), у ком се сличне гвожђане груде налазе уирскане. У истом складу налази се још и жица гвожђа широка неколико центиметара а дуга неколико дециметара. То све чини утисак вулканске творбе т. ј. да је то гвожђе избило у истопљеном стан.у из унутрашњости земље; мнење је то у толико вероватиије, пгго се унутрашњост земље састоји без сумње већином из истих материја, које падају из светског простора. На том основу изречен је већ закључак, да су сви гвожђани метеорити земаљског иорекла, што се међутим противи многобројном искуству. Тако је клада са острва Диска покренула научну размирицу, које се развитак не може догледати, али који ће извесно више светлости унети у науку него што је у том погледу досад било. У најновије доба примећавани су на гдекојим метеоритима органски трагови и ако се та посматрања потврде, онда пема сумње, да је бар један део метеорита земаљског норекла. Исти би се тада састојали из честица, које су биле саставан део наше земље, па су отуд на буди који начин подигнуте далеко у вис у атмос®еру, где су се згуснуле и усљед тога опет на земљу иовратиле. —• Из свега тога види се, како је питање о пореклу метеорита још слабо разветљено и како се на том пољу налази још много шта, што треба да се извиди и ироучи.

ШКОЛСКЕ ВЕСТН. (Иа Митровице ) нам јавл^ају, да је имовна општина петроварадинског окружја, која је на нелики четвртак држала своју главну скупштину, закључила, да са 1. септембром о. г. распише три штинендијска места, свако од 200 ф . годишње, за три прииравника. који би имали да похађају учитељску школу у Сомбору. Исти би били после обвезани, да као учитељи службују извесно време у петроварадииском окружју. Штатут за то има се израдити што пре. (В. М.) (Из ■Чагрсба) се јавља, да се воде преговори код земаљске владе о промени школскога закона у том смислу, да се вероисповедима даде