Школски лист

— 140

ставни нлан за женски ручни рад. Комисија је ночела своја саветовања 27. апр. и кад иста буду свршена, саошптићемо резултат и нашим читаоцима. КНзИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. 12. 8Нке гл %>то1а кгсШакода паго(1а ро 81акотј1 г Зпети. Тчарг.чао МгјаГ 8(ојапосгс. Ка§га(Н1а „МаИса ћгуа+зка" V/. гак1ас1е цгоГа 1уапа ]Јга§коу1са иа цо(1. 1878. ТЈ 2а§ге1лг 1881. У1ааШа пак1а(1а рјзса. 8° с. 267. Цена V Ово дело пашег познатог народног писца засноваио је као што сведоче љегове прве страпе првобитно на ширем основу, јер је требало да обухвати живот целокупног нашег народа у Славонији и Срему, који писац противно свом бољем знању назива „хрватским" (на с. 23." но славонско-сриемских градових, вароших и селих живи наш хрватски народ";. Али писац се убрзо ограничио на уже поље, те нам у свом делу управо опиеује само онај део нашега народа у Славонији и Срему, који себе зове Шокцима. Ми само можемо да одобримо тако ограничење, јер без тога тешко да би уживали толико као сада у леним сликама из шокачког живота, којега је он изврстан зналац и који нам је у свом делу верно описао. Цело дело дели се на три дела: у 1. су опште слике, у 2. слике ноједине и у 3. народии обичаји. Најинтересантнији су други и трећи део. У другом делу су характерне слике, које се надовезују увек за људе, који су живели и које је нисац познавао. Из тог узрока су те слике тако топле, види се да писац подиже сномен онима, који му беху мили. Тако је топло испала и слика старога Јове Фрушевића, честитога Србина (што дакако гшсац не каже) из Бабинегреде. Да није писац уткао у своје слике моралне ре®лексије (та г. Мијат је педагог), биле би оне можда живље, али како ту књигу треба да чита и прост народ, то је добро учињено, што није и поука изостала. Поред све српске основе у шокачким народним обичајима има у њима и пуно, већипом танких, различности, које су од иитереса за нроучавање нашег иародпог живота. — Желети би бнло, да нам когод донесе тако и слике из живота Буњеваца, као што је учинио г. Мијат за Шокце. 13. Белешке о иознавању и укотреби земљеделских справа. Извештај друштву за пољску привреду о земљеделско-техничким студијама под јесен 1879. годипе од Живка А. Шокори,а ред. члана и секретара „друштва за нољ. привреду у Београду," доиисног члана „^озроЈагзко^ с1гиз1уа" у Загребу и т. д. Издало друштво за нољску привреду. У Београду 1880. 4° с. 28, 14. Гајење вииове лозе и ироизводња вина на Рајни. Расарава Љуб. НоваковиКа. (Одштампано из „Тежака" од 1878 и 1879 год.) У Београду 1879. 8° с. 59. Горње две књиге јасан су доказ, како се озбиљно ради у Србији око упапређења земљорадње. У лрвом делу саопштава писац резултат свога проучавања приликом носете најчувенијих Фабрика земљоделских справа у Прагу, Бечу, Визелбургу и Пешти. Посматрања његова простиру се на сираве за обделавање и засејавање земље (плугови и сејалице),