Школски лист

— 141 —

машине за вршење, справе за чишћење хране (ветрењаче и требила) и на еираве за ириуготовљавање хране за стоку. Писац је одабрао оне справе, које су за наше »рилике т. ј. које су просте, практичне, јаке и јеФтине. Ради бољег оријентовања служе 19 лено израђеннх слика. 13а све сираве цаводи се уједпо и дена. Друго дело бави се иронзводњом впна па Рајнп и то пачипом, који иеће интересовати само виноделце. Исто се дели у три дела. У првом се онисује рајнско виноделство у онште, у другом се говори о гајењу винове лозе (нрипреме за засађнвање пових винограда; засађивање винограда; гајење младога сада до шесте године; начин одгојбе и резидбе ; остали радови у винограду) а у трећем о производњи вина (берба; шира и поступање са њом; ностунање са випом у подруму; иравлење црног вина). Већ из тог садржаја просудиће читаоци, колико вреди та књига. Писац, који се дуже времена бавио па Рајни изучавајући технику вииоделства, вели на свршетку: „Климатски одпошаји у Србији, спојени са нашим ваљаним земљиштем и новољним тереном, аружају најиовољније ириродне услове за развијање винарства у најширим грапицама. Предели наши ириказују се пауком као идеални, најиовољнији предели за усиешно наиредовање винове лозе. Предели нак на Рајни и цела радња тамошња није ништа друго иего ненрекидна натегнута борби човекове дурашиости са природом. Па кад при свем том испитамо у каквом се положају налази данас наше винарство и наши пронзводи према рајнским ароизводима мора човек да се окамени ох чуда, да му памет с/гане од ужаспе разлике! — На Рајни произведу производ у вредности од 40 дипара Флашу, а ми, при свим нашим од природе повољним околностима продајемо оку за 30 пара чарш., која доиста много више и не вреди." — Да је рајнско вино могло да дође до толике вредности, то разјашњује знаменити вииоделски књижевиик Вабо, као што нисац у уводу наводи, тим, што у јужним земл>ама влада невештина и крајња нехатост у иостуиању са лозом и вином. „Само кад се узме у обзир неразвијеност и крајња неправилпост у раду и иостуицима нри производњи вина у јужним покрајинама, може се разумети да се производња вина на северозападу Јевроие могла да одржи до данашњега дана, а да је не утре конкуренција са југа." Кад још додамо, да се у књижари браће Јовановића у Панчеву може добити свака од тих књига за 15 н. (дакле скоро бадава), онда је то довољно, да те корисне књиге црепоручи свакоме. Га з н о. (Дан вепчања ирестолонасљедника аустроугарског ) прослављен је и у Сомбору најсвечаније. У очи 28. Априла о. г. осветљен је био цео град, а ионајденше је осветлење било на крсту код св. Ђурђевске цркве и на егради портанској. На обадве црквено-обштинске куће и на здању србске учитељске школе трептили су надписи састављени из почетних писмена имена РудолФа и СтеФаније. Ватрогасна музика свирала је то вече и сутра дан у зору. На сами дан светковине у 9 часова у јутро била је свечана служба Божија у свето Ђурђевској цркви на којој су ученици и ученице свију овдашњих србских школа нрисутствовали, а приправници и