Школски лист

— 135 —

одпочиње ово делење (овде се и зими и лети држи уједно .јутрење и служба). Старац клисар држећи у једној руци стакло са уљем а у другој тас сипа неколико капи на длан, са којим се дотични помазује по челу, глави, лицу и коси. И овај је обичај на сваки начин нренесен из Грчке. У околини Пирота има доста иовећих места, а у сваком но једна трокласна школа са једним учитељем. Такова су: Нигпар (брдо и село) Бериловац, Извор, Крупац, Сухово (село и манастир) Двојнеговци, Смрдаи, Цуста Држина, Нарасница, Блатово и још нека друга. Осим овкх има у округу пиротском и неколико манастира као: Сухово, Темско, Ржан и други. Не могу проиустити а да Вам овом приликом не испричам укратко иостанак м. Сухова, те ћете овом приликом и то дознати, колико је овдашњи народ само на глас једног човека одан својој вери и својој цркви. Манастир Сухово ностоји тек од 1857. год. и подигнут је дарежљивом руком Пироћана и околног народа. Постаојеиз ничега, а данас му износи иметак на 80.000 динара. Манастир је сазидан јужно од Пирота близу бугарске границе, на коси брда „Царевог камика" мимо којег тече и река Нишава. Црква јв посвећена Рождеству Богородице и врло је дивно и уметнички израђена из нутра. При уласку у цркву налази се као неко предсобл^е и у овоме приметио сам неке слике, које не одговарају духу данашњег доба. Зидови су овог предсобља изшарани све самим рогатим црним ђаволима, који држећи у рукама лапце стежу представљене грешнике. Норед овнх стоје воденичари, механџије и други грабљивци. Ово је једно што ми се не допаде По речима настојатеља манастира игумна Партенија то је за то при уласку у Цркву стављено, да би народ гледа1ући на то са већом побожношћу улазио у цркву, а и иретставити могао, како ће награђени бити они на оном свету, који овога света буду отимали и крали. Осим цркве има и других зграда и два конака; истина нису као у Хоиову, Крушедолу или Гргетегу, но су за ове крајеве впло згодпи. У манастиру живи игуман као настојатељ и један ђакон. 0 постанку истога манастира овако ми причаше садањи настојатељ игумап Партеније: У селу Одоровци (сад у Бугарској) живео је као пастир иеки Виден. Једпе иоћи 1856. године усни се Видену, да му дође нека жена, која му рече : Видене! код села Сухова на том и том месту треба саградити манастир. Та иста жеиа долазаше после тога још неколико ноћи у сиу с тим истим говором, што овога тако узнемири, да иапусти стадо и пресели се у Круиац попа Јовану, којијеуједно био учитељ, да код овога књигу учи, те да се припреми за монашки чин. Бавећи се у Круццу, одлазио је ночесто како у околна места тако исто и у Пирот ; те полазећи отмеиије л.уде и грађане па и самог тада бившег влакику Антима приповедао им је свој сан. Ови га истииа слушаху, али у први ма не могаху му новеровати, шта више, многи га и исмеваху. И сам пои Јован не хтеде му веровати, но га је пустио да своју сањарију прииоведа народу. Виден је као што напред рекох, код пона Јована живео и шњим у једној соби и коначио. Једног дана пред вече, а беше у очи богородичног