Школски лист

137 -

народ иоврви из свију крајева са прилозима, те тако номоћу Божијом, а дарежљивом руком иобожног народа довршен је манастир Сухово идуће 1857. Први настојатељ тога моиастира беше поп Јован, где му и кости н,егове иочивају у каменом ћивоту. А шта мислите о Видену? Он се нокалуђерио у истом манастиру, где је и свој монашки смирени и иобожни живот очончао. Сухово је даклем нпродни манастир, којиее с правом назвати може „иародна задужбина!" Гавра Ј. ПешиК, учитељ.

БЕСШ ОШАДИНЕ, ШТО СЕ УЧИ У СРП. УЧИТЕЉСКОЈ ШКОЛИ У 00МБ0РУ, држана 1. маја о. г. 7 дворани код „Ловачког рога." Сваке се године чује и чита, како поједини заводи, поједина друпггва држе забаве у корист какве нлемеиите цељи. Срнска гимн. омладина у Н. Саду већ десетину година, како редовно сваке године нриређује беседу с игранком у корист својих сиромашних саученика. Приход од ове беседе буде толики, да нриличап број сиромашних ученика добија од тога месечну иотиору. У овој српској учитељској школи ученици и учепице уживају разне штинендије, али те су врло мале 5—8 Фор. месечно. Па како би и овде нужно било да се приређује сваке године беседа, а чист приход да се подели на добре и сиромашне ученике, који немају никакве штипендије, или који нмају, да им се још што дода! Ученици овога завода могли би у толико уснешније приређивати беседе, што се овде учи хармонијско певаље, а женскиње још и свирање. Но иоред свега тога, овде се до сад беседе нису држале. Не давио заче се пак мисао код неколицине овдашњих приправника, да нанраве себи прииравничку заставу по примеру осталих завода и задруга. Питомци овога завода договорише се и сложише да ириреде забаву, те тим средством да дођу до жељене цељи. И тако 1. маја о. г. одржана је беседа на горе споменуту цел. Програм забаве беше овај : 1. Пролог. Говорио је г. Т>. Алексијевић приправнпк III. г. У свом говору казао је цељ забаве; после тога, како су учепицн и ученице са вољом и одушевлењем пристали да се ова забава приреди; говорио је о различном значају заставе и на послетку исказао нризнање и захвалност од стране свију нитомаца родољубивим Србима Сомборцима, који свагда све оно, што је добро, племенито и узвишено свесрдно иотпомажу. 2. „Сабљо моја " од Дав. Јенка певао мушки шк. Ова песиа отиевана је сложно и нотпуно нравилно, те је одма у почетку задобила поштоване слушаоце. — 3. „ Постојница " четворопев од Машнера певали су: г. г. К. Драгосавац, Ђ. Михајловић, Ђ. Лазаревић и Н. Галић. Овде с.мо имали право уживање слушајући по избор иеваче, који отпеваху ов^ доста тешку песму врло добро. Дивили смо се звучном гласу г. Галнћа у I. тенору и јаком гласу г. Драгосавца у II. басу. Певачи су били изазвани и от-