Школски лист

— 246 —

Сумаор. Сумпор је чврсто тело; боје је жуте и расиростире неки особити *мирис. Он се даје заиалити и употребљује се у Фабрикацији ФосФорних :кигица. Кад се јако загреје, постаје најпре течан, а кад се после усне у хладну воду, згусне се и постане мекан: тада може да се употреби за добијање отисака од предмета, јер отврдне на. ваздуху. Кад се на огњиште баце неколико шака уситњеног сумпора, утрне одмах ватра у димњаку. Још се употребљује сумнор за Фабрикацију пушчаног праха. Шеширџија се служи димом од сумпора, да бели сламу на шеширима. Сумпор долази из вулканских крајева; извлачи се из вулканских тела, кад се иста запале. После се раФинујз и лије у калупе, од којих добија Форму_ ПЕТО ПНСМО НЗ ПИРОТА. (Свршетак.) Сад да пређем на неке сметње, које стоје на путу ноднуном напредовању школе. Познато је да је за ваљано нанредовање школе од преке нужде добро удешена књига, па онда добра спрема учитељева. Школска, односно ручна књига ученикова, треба да је тако удешена, да нодпуно одговара основној школи и природи детета. Узећу овде за пример III. читанку прописану за IV. разред. Ова књига — осим стотипама штампарских погрешака —• не одговара ни ио раснореду а ни по садржини задатку своме. Шта више ноједини предмети и чланци за читање тако су нространо наиисани, да их учитељ и поред најбоље воље није у стању за више дана како ваља прећи и методично израдити. Тако исто стојимо и са земљописом ! Општи је земљопис сасвим празан и сувоиаран, и у њему осим набројаних имена брда, река и вароши ништа друго нема. Врло би лоше изгледало са овим предметом, кад би се учитељи ослањали на прописану књигу и врло би мала вајда била по школу, којој је задатак да децу умно изображава. За историју старих народа и нема тако удешене књиге, која би за основу служила. Ово се предаје по вољи и спреми учитеља. Осим буквара, читанчице и рачунице нужно би било све остале школске књиге с бољима заменути и тако удесити, да одговарају духу данашње Нлставе и да деца у њима нађу све оно, што ће им служити за основу даљем изучавању појединих наука. Поред добре књиге нуждан је још по највише стручан учитељ, да им све оно као што ваља покаже и разјасни, што у књизи пише. Од добра учитеља, зависи напредак школе, зависи будућност деце — будућег народа. Учитељ мора бити стручњак, т. ј. мора имати добру спрему и вољу настави, да нознаје задатак школе, задатак свој према школи и ирема школској деци. Србија има одиста доста отличних учитеља, који подпуно познају свој положај и који до данас подпуно одговорише задатку срнске школе. Но се неда притајати, да иста Србија има доста и неспремних и немарних учитеља, који са везнањем и нерадом својим стају на пут онштем напредорању наших оснсвних школа.