Школски лист

— 267 —

ку казао }е да иа овом оспову ваља израдити иаотавие нрограме и према томе треба удешавати школску литературу. После тпга поведен је разговпр о начину нретреса, те је носле нодужег већања решено, да се сутра дап отпочне начелпа дебата. 13 августа. Пошто је занисник јучерашљег састанка прочитан, прешло се на генералну дебату о предложеном наставном илану. Владимир КариК налази, да овај наставни план није добар: 1) због великог броја часова, 2) што је против жеље већине колегија средших школа јестаствепица ограпичена па нижу гимназију, и 3) што је велики број. часова дат латипском језику. Разлажући своје мишљење говор :!0 је врло опширно о класицизму, за који каже да је за нас нотнуно непотребан У томе се позивао на енглеског педагога Бена, цитирао је и Монтеља и Коменск<>г, који су препоручивали учење матерњег језика. Рекао је, да сада само занадна црква одржава латииски језик и дасе класицизам држи нз еснаФских разлога и из пијетета, но да су данас пали и последњи бедеми класицизма. Код нас, вели, нико не зна ни латински ни јелински, и имамо врло добрих правпика, лекара и пасгавннка, и ништа им не смета што не знају латипски и јелински. Д р. Валеита бранн класицизам, а нарочито латински језик, којије нотребан већ због терминологије и који се у западној Евроии и у реалкама учи. По том прлмећује да јестаственицу треба' ставити и у вишу гимиазију, и да је немачком језику много часова дато. Светомир НиколајевиК примећује да говор Карићев нема цељи јер у овом наставном плану класицизам није баш заступљен. КариК одговара Валенти н Николајевићу. Милован МаринковиК. каже, да основну школу са нижом гимназијом треба сматрати као једпу целину тако да се ту заврши целокупно образовање, а виша гимназија са стручном школом да сачињава другу целину, и да нижа гимназија с основном школом слуаш као принравни завод за ове више школе. Он је иротивап нонављању иауке у вишим разредима. Немачки језик да се учи само у нижој гимпазији, а латински језик у вишој гимназији, но са већпм бројем часова да се може довол.по изучити. Живојин СимиЛ вели да број часова треба одредити нрема материјалу, који ее мора изучити. Петар ЂорђевиК каже да се треба обазрети .на свезу између основне школе и гимназије и на карактер гимназијске наставе, па ирема томе треба одређиватн број часова и разреда. Архиман;\рит Нестор говори протнв великог броја часова. Милован МаринковиИ жели да лекари кажу, колико часова учепици могу дневно ировести у школи, а да не оштете здравље. Др. ДокиК каже да у нижој гимназији пе треба више од 4 сата умиога рада, а у вишој гимназији 5 часова, нерачунајући ту гимнастику и невање. Он жели да се што пре поправе школске зграде. Др. Л. ЛазаревиК слалсе се с мишљењем Др. Докића и вели да у нодпесеном прилогу и нема много часова за умни рад. Г. Министар одговара др. Докићу, да се пронисана правила о