Школски лист
— 268 —
школским зградама мало по мало извршују; то важи парочито за новч зграде које се сада граде. — За тим оглашује да је начелна дебата свршена и прекида седпицу за четврт сата. После одмора отпочела је специјална цебата. 1. ХришЛанска наука. Др. ДокиИ предлаже да се паука хришћанска учи само у нижој гимназији п то у нрва два рпзреда но 2, и у даљим разредима но 1 час недељно. КариК каже да је морално васпитање важније од интелектуалног. Он палази да у народу нашеад морал. слабо стоји и нотврђује то приме рима. Из извештаја управпика средњих школа од прошле године види се, вели, да паука хришћанска није имала никаква утицаја па морал ђачки, а то долази од погрешна метода предавања. Ни у народу нема религиозноети, него место тога има много празповерица Морал је производ друштвене потребе; он је лако појмљив свакоме. У хришћ. науци обраћа се већа пажња на веру него на морал. Тамо се учи еврејска историја и неке неразумљиве догме, које ии сами свецп нису могли решити, него су узимали у помоћ длап. Наука и вера много се сударају. ИдентиФикујући морал с вером слаби се и морал код ђака. С тога би меето хришћ. науке требало ставити хришћански морал и историју хришћанства, и то да се предаје без и каквих догама и без конФесионалпог додатка. Позива се у том погледу на Француску наставу. —• На послетку жели, да се то предаје са по 1 часом у целој нижо.ј гимназији. (Васпитач.) (Наставиће се.) ИЗ ПИСША ЈЕДНОГ УЧИТ*) Прочитавши Ваш цењепи чланак под пасловом: „Спремајмо синове за учитеље и свештенике" у 17. бр. од 1. Сент. о. г. (1880.,) ушнлло ми се, да нисам сам учитељ, да је учитељско звање припознато и награђено у нашем народу, и да писам учитељ, то моја два синчића, ко.ја имам зацело да бих дао, да буду учитељи ; ио увидевнш да ее рад учитељеки пицако не принознаје, учитељ се слабо нанлаћује, више да пма иа селу један писар, који је свршио две три ђимназијалне класе — части и иоштовања, да се више нонггује један кајишар чивутин но учитељ, то ми је зацело то звање мрско и ја бих, да сам знао, да ћа ми тако бити као учител.у, сто пута већма волео б.ити какав нотарош, јер би свршио још мање наука, па ирактиковао код нотароша и временом и трудом могао бих положити испит и бити нотарош, а овако сам као учител. нотарошев слуга, јер по много оиштина нотарош п у каси манииулише, па .где се учптељ плаћа из политичпе општипе, ту кад хоће плаћу да добије, мора молити нотаронга и касира, па кад они хоћеду, они му даду, а кад неће, они ие даду. Ја од како сам пошао у ппииравнички завод имао сам јако вол^е на учитељеко звање, при том не пијем никаквих алкохоличпих пића ни дан данашњи, већ чисту воду и млеко, не пушим, не картам се и свако
*) То пвомо добили смо још прошле године, али га нисмо хтели тада да саопштимо. Сад му дајемо места као згодној илустрацији уз чланак на челу ласта. У.