Школски лист

— ^69 —

место избегавам, Лоје би народ и децу на еаблазан обраћало. А за доказ да ја љубим нашу евету веру и цркву могу навести, што кад су за време мога бављења у Н. школе нокомуваљеве, мени је било забраљено од стране „Школског комуналпог Надзорпиттва веронауку предавати, ја сам ју тајом предавао. У цркву многи учитељи нису хтели да иду да иоје, ја сам ишао навек редовпо и неизоставно, школу сам држао најтачније, па каква ми је била паграда? Плату никад несам имао уредно, већ у-век после три четир месеца, а кад год је нрошлр и по осам месеци без нлате. А при испиту сам чашћен од комисије школске, за што сам ово учио ? иа оно ? шта ће то? и т. д. А што је најглавније ја сам лане тражио ио године штације учитељске, пак нигде нашао нисам, и ишао сам на неколико места да се нреиоручим, на сам свуд пронао, а то за то, што ја нећу да пијем са онштинарима, ма да се ја одричем да не нијем, и да ми можемо и без .пића лепо живети, бадава је то бивало свуда, а на много су ми места казали у очи, а и иреко других, шта ће.нама таки учитељ, кад неће ништа да иије? Шго је још главније, ја сам од природе доста слаб и имам и глас слаб, појање нак знам врло добро и не стидим се многих учиТеља.ч Ама имам слаб глас и где год отидем, да се препоручим за учитеља, а ја проиаднем, јер немам јак глас. Еоји је много елабији од мене и ма какав испадне, а ја проиаднем, многе нак општипе игату, да се учитељи препоруче и без тог не иде. Искао сам се лане у Врбас, Куман, Септу, Дал., Чаков^, Перлез, Карлово, Ириг, и т. д. Ове године у Врањево, Мајиш, Чоку и т. д. Лане сам добио од председника Даљске оиштине пис.мо следећег садржаја: „Као комнетент на ово место, имате следеће изразити : да ли сте ожењени или нисте." Тако је исто писмо и М. Ј. одатле добио, он јави да није ожењеп и тако он добије Даљ. Ннје ли то дакле трговина са учитељи, које иросто довађају на пробу као неке жквотиње ? Ја сам проиао на два три места зато, што сам ожењен, а да сам иеожењеи, бољи бих изглед имао. Јадни учитељи смо ми, ми поред толиких места у школском листу неможемо да добијемо штације, или зато што имамо слаб глас, или за то што ие пијемо алкохоличних пића, или за то што смо ожењени. Ја се трудим и дан и ноћ на школском раду и о том мислим, како ћу школу да унапредим, ал бадава је, кад не могу да добијем општину где бих могао што делати, већ пре Н. са 400 ф ., а сад Ч. са 200 ф . нешто жита, јечма и 3 ланца земља, и ја видим, ако оваква управа остапе, да ја нигда штације лене добити нећу, ма да се трудим јако, ал немам с' киме и нема ми ко рад да уважи. Свуд се сад гледа, имали учитељ јак глас, а рад се његов пе оцењује у ништа, већ ко има јак глас, па може ићи од свечара до свечара, па се дерати, а кад што и у каФ _ани, тај може добро проћи на повећем селу, а по варошима и варошицама ко имаде пријатељства. Ја пак од сиромашних родитеља и ниског рода немам ни пријатељства великог, дакле на сваки начин морам пропадати у најгори мести и са пајгором платом. Ја не идем на то, да се установи закон да учитељ не поји у цркви, јер ја врло волем појати и уживам у нашим духовним светим несмама црквеним, по противан сам, зашто да ја