Школски лист

само зато, тто имам слаб глас не могу бити у мало бољим општинама учитељ. Да се гледа на сведочбе нри избору учитеља, онда би било за цело и више учитељских принравника у препарандији, а томе није криво то, што су еада 3 разреда препарандије, јер иоји има иа то вол>у, тај бн учио па ма било и четири разреда, већ то су криве злоунотребе при избору учитеља, јер но мом искуству, а тако и других учитеља, данас ко хоће да буде учитељ, мора имати ове особине: 1.) Мора иматп јак глас за иојаље. 2.) Мора бити неожењен, због у неки мести девојака. 3.) Мора бити доста леп. 4.) Мора имати пријателтства. 5.) Мора имати и новца, да гдегод плати алдумаш. 6. Мора ради горњих тачака ићи да се нреноручи. На сведочбе се најмање гледи, и тек гдегод се деси, да се но иравди иоступа. Дакле то одклоните од ошнтина, да то не раде, иак ће принравника бити доста, кад знају да ће им се временом труд увенчати леном наградом. ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. (Школски савет ) сазван је за 10. сент. у Ср. Карловце. (Ћз Шајкашке.) Чујемо, да школски иншнекторат бачке жунаније код надлежног места живо на томе ради, да се сви школски фондови у Шајкашкој, из којих се номестне основне школе издржавају и којима сада но комуналном школском закону у првој линији местни школски одбори управљају, уступе политичним општинама на газдовање. Ово с тога, што се многи учитељи жалише и жале на неуредно примање плате. Тиме дакле мисли школско надзорништво да осигура и онако јадне у Шајкашкој учитељске плате. Али ко ствар ближе познаје, не мозке се слагати са сл. иншнекторатом. Ваља само школске одборе озбиљно нозвати и одговорним их учинити, да увек тачно годишње камате куне а неилатитпама и капитал откажу, као што то чнне и остале управе Фондова и новчаних завода, а не да остају од више година неплаћене камате и нретегну и главницу. Ето тако се може доскочити неуредном издавању плата учитеља у Шајкашкој. Осим тога ваља настојати, да срезке и општинске власти и у ствари, а не само на напиру (у комун. школском закону) утерују школску каматЈ^, па неће бити жалбе и нереда. Тако, а нииошто уступати школску имаовину ошнтинама, у то море бездано. Жалосно, ал је истина, да већина општина шајкашких носле разграничења једна од друге материјално лоше стоје: опале, задужене, уназађене. Та ни ошитински часници а камо ли пандури и остала чељад по више месеца не примају илату. Да ли са неваљалства чијег, или немарности, или још што горе нећемо овде да наводимо. Само је истина, да је све замршено, задужено, и с тога истраге, суспендације и провизорије општинских часника. Па шта би тужан било још, да се општинама предаду и школски фондови; пеби им довољни били, да загуше дугове " размирице њихове. Ено томе доказа са такозваним 6теп2&>п(1 — овима, који су при развојачењу бивше границе уступљени општинама на руковање, а да камату од тих „само на просветне цели могу трошити" а овамо су исти фондови баш у највећим општинама без пуииларне сигурности међу се подељени или у онштини иотрошени. Ко ми ово норекне, порекао ми је све горње. — Све