Школски лист

— 264 —

ђеном стању, који би се имали набавити иутем спбираља и зпдружних нрилога. Управа музеја да се преда одбору, који ће изаслати учитељске задруге." После дуже дебате иримљена је та теза. Петог дана (16. авг.) дођоше на ред школске штедионице. РеФеренат секције био је ПетерФи. Иста иредлаже да сваки учитељ заведе установу школске штедиониде у својој школи (разреду) и да у том и сам добрим нримером иредходи ученнцима; нека нривикне децу, да не улажу само новац, што им се иоклонн, него и онај, што га заслуже радом; у вишим разредима нека сами ученици рукују новцем, али надзор да ирими на себе учитељ, да новце недељно па принлод даје, интерес да раздељује међу уложнике, вадење новца да донусти само уз дозволу родитеља и да сваке године саопштава искуство, што га је стекао, путем своје задруге централном одбору. Ре®зренат Петер®:! ресумује гласове, који су н >дизани за и против школских штедионнца, аргументе, који се чују рго и соп^га о штедњи особито обзиром на домаће прилике и назоре и нарочито протуразлоге, који се подижу са педагошког гледишта, а главно је што замерају, да деца још у школи уче да познају вредност новца и да учитељ манипулише новцем у школи. Прешав на обрану предложене тезе суди говорник. да школске штедионице могу да буду исто тако корисне као и опасне као и палица у руци учитељевој. Мудро употребљене могу да буду обе од користи; у руцн невешта учитеља биће обоје на штету. Школске штедионице нису обавезне, нека се због тог сваки упозна са том установом и нека их уведе, ако налази да је он и земљиште за то згодно. Теза та дала је иовод дугој жестокој дебати, али је ипак најносле примљена као што је предложена. Идућа теза о увађању школских и народних библиотека (реФ. Ј. БанФи) примљена је без дебате. За то се у толико већа дебата изродила, кад дође на ред нитање о Етвешовом Фонду. Закључено је, да док се не дође до споразума са извршним одбором последње слободне учитељске скунштине, који сад рукује тим фондом , да се дотле земаљска скупштина заузима за унапређење Етвешовог Фонда и да у том смислу управи ироглас на учитељске задруге и корпорације у зсмљи. (Наотавиће се.) УЧИТЕЉСКА СКУПШТИНА ПОДЖУПАНИЈЕ БУКОБАРСКЕ. (Свршетак.) Исти даи т. ј. % ц. ц. цредузимана су нрактична предавања из рачуна и теловежбе. Из рачуна узети су примери са више именовапим бројевима а иредавао је најпре г. Милко Луцарић учитељ у Илачи. Он је узео рачун о времену и то: сабирање и одузимање, а после њега наетавио је нредавање г. Хржић учитељ у Вуко.вару. Исти је узео примере из декадичпе системе нових мера а радио је множење и делење. Пошто су гг. предавачи сами рачунали и сами па иитања оаговарали—и пошто су се уз то слабо и иринравили, то је скунштина оценила њиов рад са оценом „прилично." (Разуме се да је за трајања предавања било огромних иримедаба од страие нрисутних слушаоца.) По довршеном нредавању из рачунства, упути се свеколико учитељство на недалеко налазеће се старо вуковарско вежбалиште, где је г.