Школски лист

— 316 —

гимназијско, дао је г. Министар уверење да ће се одмах иа нролеће ново гимназијално здаље зидати; затим око 10 часова са сјајном пратњом дође у србску учитељску школу, где га иоздрави управитељ исте школе Н. Ђ. Вукићевић као првог угарског министра, који је ову најстарију отачаствену учитељску школу походио и представи му про®есорски збор; на овај поздрав Његова Преузвишеност благонаклоно одговори и известивши се о бро.ју ученика и ученица и о предметима школским нареди, да се из мађарског језика неколико ученика из трећег и неколико из првог разреда питају што је и учињено. Пошто су затим приправнице складно одпевале лепу песму „Домовини" из србске читанке будимске за III. разред, изволио је г. Министар прегледати библиотеку, школске локалитете и у њима изложене радове ученица и Физикални кабинет, свуда се са дотичним наставницима и управитељем снисходљиво разговарајући. Том приликом из.јавио је г. Министар високо своје благоволење уиравитељу и ироФесорима на њиховом труду и добром реду у школи; само је нриметио да би ваљало да се прииравнице отдељено уче, да се што скорије заведе учење домаће радиности за мушке приправнике, да се течај разшири на четири године и да се заведе за мушке приправнике интернат, и да се локалитети разшире ирема садањим потребама. „Србска црква, —■ рече г. министар, — има лепе Фондове, којих приходе на издржавање оваких завода обраћати ваља." Такође је и саборпу св. Ђурђевску цркву г. министар походио, где су му црквени украси ноказивани. Народне школе због краткоће времена није могао г. Министар овом нриликом походити. У подне примао је гд. Министар на стану свом подворења од свештенства, грађанских и војничких, и школских власти, црквених обнггина, школских одбора и учитељства. — Србска црквена обштина изаслала је на подворење многобројно изсланство а на челу овогбио је пред,седник њен г. Петар Вукићевић, који је изјавио радост ове обштине што је ерпски Народни Сабор дозвољен, који ће патријарха бирати и дела црквена и школска у ред довести. Министар је у одговору свом казао, да он поштује сваку вероисповед, и да особито жели да Срби но своме праву, које им државии закон даје, црквено просветне отношаје своје што боље уреде, препоручивши и овој обштини да за посланике бира зреле, разумне, озбиљне и умерене људе, којима благо цркве своје на срдцу лежи. У овом смислу изразио се г. Министар и изасланству школског одбора, проФесорском збору учитељске школе и учитељском збору србских народних и висше девојачке школе, које је све заједно председник школског одбора пречастни г. прота Ђ. Бранковић предсгавио. Том приликом изјавио је такође гд. Министар, да је извештен, да су србске школе у Сомбору у врло добром стању и да су подашљивошћу обштине снабдјевене са свима нотребним училима, и да му је врло жао што их овом приликом није могао походити. У два часа носле подне давао је велики жунан бачки пресветли г. Бела Шандор у почаст високог госта свог сјајан објед, на коме су од Србаља били Г. Г. Ђорђе Бранковић окружни иротонресвитер, Петар нл. Зако Бајшански нредседник жуианијског сиротинског стола и Никола Ђ. Вукићевић управитељ србске учитељске школе.