Школски лист

— 315 —

М. Млрчнковлћ мчст ч да нијв потребно да се јестаственица учи и у вишој гимназији, него да је довољно да се учи у основној школи и у нижој гимназији. Г. Министар повлачи свој предлог натраг и усваја нредлог др. Докића, који је и збор усвојио. 9. Математика: Стојко Марковић каже, да је математика најважнија наука особито као нредходна наука за све поиродне науке. Њом се, вели, највише васнита".а дух ученика у апстрактном мишљењу. Ј. Пецић обраћа пажњу на велику важност рачунице. Предлаже да се цела нижа математика сврши у гимназији, а само виша математика остави за Велику Школу. Тако желе, вели ироФесори Велике Школе. У осталом слаже се у главном с предлогом г. министра. М. Маринковић каже, да што је математика постала најтежа наука, то је од сувишног теоретисања. Он мисли, да практично рачунање у нижој гимназији треба да буде претежније. Алгебраиске операције су анстрактне и за децу неразумљиве, те се науче само механички. С тога треба аритметику у читавој нижој гимиазији предавати. Уз то или уз геометријско цртање треба да дођу геометријски облици. Г. Министар налази да би добро било да се стручњаци договоре о овом предмету и да учине предлог, као што су то природњаци јуче учинили. Ради тога даје */ 4 часа одмора. После одмора саопштава г. министар предлог стручњака, повлачи свој предлог натраг и ириступа нредлогу стручњака. За тим ставља тај предлог на гласање, који је нримљен овако: рачуница у I. и II. са по 4 и у III. са 3 часа, алгебра у IV., V. и VI. разр. са по 3, и у VII. са 2 часа, геометрија у IV. и V. са 2, у VI. 3 и у VII. са 4 часа недељно. 10. Цртање геометријско: ■ Г. Министар модиФикује свој предлог овако: да се геометријско цртање учи у I., II. и III. разр. еа по 2 часа недељно. Др. Докић предлаже, да се геометријско цртање избаци. Збор прима предлог г. министра. 11. Цртање слободном руком: Прима се иредлог г. министра, да се то цртање учи у целој нижој гимназији са но 2 часа недељно. 12. Краснопис: Др. Докић предлаже, да се красноиис изостави. Др. Лазаревић одговара, да се краснопис не може изоставити, јер је законом пронисан. (Свршиће се.) ШКОЈЗШ ВЕСТИ. (ЈПколски савет ) сазван је за уторак 27. окт. у седницу у Ср. Карловце.—У карлоначку ирепарандију уписало се свега 23 уч. (14 м. и 9 ж.) (Министар аросвете у Сомбору.) Преузвишени г. кр. угарски миНистар за богочаст и јавну наставу Август ТреФср стигао је у Сомбор у јутро 12. Октобра. На колодвору дочекан је био сјајно од жуианијских, свештеничких, градских и школских власти и у сјајној пратњи од 37 кочија ушао је у Сомбор, где је у стану великог жупана у палати жуианијској одсео. Том нриликом од бајске улице, нокрај св ђурђевске цркве и кроз целу главну улицу са обадве стране стајали су у најбољем реду ученици и ученице свију овдашњих мањих и висших школа са својим учи тељима и учитељицима. Одмах по долазку свом около 9 сати г. Министар са министеријал-" ним саветником г. Карлом Сасом, ираћен од великог жупана и друге госноде ноходи овдашњу државну гимназију, где прегледавши трошно здање