Школски лист

— 314 —

и да пема науке, којој није потребан земљопис Код пас су, вели, појмови о земљопису нејасни, јер се мисли да је земљопис само регистар места; но то је погрешно. Нредлаже, да се у нрва четири разреда учи земљопис са ио В часа, да се настави у нриродиим наукама и да се заврши у "VII. разреду са фисичким земљописом и космограФијом са 4 часа недељно. С. Еуловић каже да је довољно за ученике гимназије ако потиуно иознају геогр. карту. Геогра®ија мора бити регистар имена. Вели, да је он но невољи иредавао геограФпју две године, па је морао знати 2—300 речица, а сад их зна само неколико, но кад их затреба може их лако на карти наћи. Децентрализовање наука у малој школи производи гаарлатанство, а концентрација знања има трајне вредности КосмограФија се без математике не може разумети, и с тога је треба избацпти ; а опгата знања из ње нек уђу у приступу геограФије. У осталом слаже се с предлогом г. мипистра. Ј. Пецић примећује да се космограФија, која говори о иојавама света, по закону мора учити, и за то се пе може цепати и пришивати једној или другој науци. П. Ђорђевић каже, да се космограФија бори против празноверица иа за то је треба нредавати у II. разр. из кога ђаци иду у трговину и на занат. Г. Министар пристаје на то, да се космограФија узме заједно с геограФијом, за тим ставља свој нредлог на гласање, и исти се прима тако, да се геогр -Фија с поиуларном космограФијом учи у целој нижој гимназији са но 3 часа недељно. 7. Историја српска и огпнта: Д, Јовановић предлаже да се историја српска учи само у једном а не у два разреда. Арх. Дучић жели да се број часова за српску историју повећа, а за оншту историју смањи. С. Николајевић слаже се с предлогом г. министра односно српске историје; а за општу историју иредлаже у У. р. 5, у VI. 3 и у VII. р. 5 часова. Овај иредмет садржава, вели и иолитичко васпитање, па с тога се на западу обраћа велика иажња на њега, а особито на грчку и нову историју. М. Маринковић жели да се општа асторија учи само у нижој гимназији и то заједно са српском историјом. Г. Министар каже да је овде главаа идеја та да се иоклони највећа пажња изучавању наше народности. За то су срнски језик и срп. историја много часова добили. То исто важи и за историју средњег века, где историја Срба ночиње. В. Карић у ногледу на оигату историју, слаже се са Св. Николајевићем. Ирактични Американци, вели, обраћају највећу нажњу новој историји. Г. Министар ставља свој предлог на гласање и исти се прима, с изменом у V. и VI. р. на коју је и он пристао, овако : срп. историја у III. и IV. по 3, оигата историја у У. и VI. но 4, у VII. 5 часова недељно. 8. Природне науке: Др. Докић предлаже да се природне науке овако распореде; познавање човека у I. р. са 2, ботаника у II. р. са 3, зологија у III. р. са 3, минералогија у IV. са 2, основи Физике у III. са 3, хемија у IV. са 3 и у V. са 2, биологија у VI. и VII. са 3 и 2, геологија у VII. са 2, антроиологија и дијететика у VII. са 2 часа недељно. С тим иредлогом су се сви природњаци сложили. Ј. Пецић слаже се с предлогом дра Докића, само мисли да би учење јестаственице требало иочети са животињама, јер су оне ближе човеку и иознатије су него биљке и минерали. Др. Докић одговара Пецићу, да је ботаника лакгаа за ученике, јер ту има само неколико типова, а у зологији има много вигае.