Школски лист

— 313 —

Не могу а да не сномеием и цвеће, код кога сам врло радо иодуж е застајала, носматрајући како се нрави. Од истог су читава дрвећа изложена као: од јоргована различитог, од багрема, ружа, хортенсија и т. д., које је тако вешто бојадисано и прављено, да се једва може распознати од природног, шта више и мирис му је вештачки уливен. Исто тако сам подуже застајала код ткања, где су девојке на четир разбоја непрестано ткале, једна чаршаве, друга лепе пешкире, трећа свллено градиво за хаљине а четврта шарено памучно платно. На целој изложби може се рећи да се могло од најлакших и најпростијих до најтежих и највештијих радова у њој наћи : исто тако од најјеФтинијих до најскуиљих. Чудим се да од српских женских народних завода није ни један подпуно са евојим ручним радовима заступљен био. Заиста срп. учитељска школа као и виша девојачка у Сомбору са својим практичним радовима заузети би могле достојно место. Само је из више девојачке школе у Панчеву и из народне основне женске школе у В. Бечкереку било изложених лепих радова. Са целе изложбе највећма би желила разбоје у нашу школу упети и упућивати децу као и приправнице у том благодетном раду. Оваке изложбе вгљало би приређивати у свима главнијим местима. Тиме би нодстицали вољу на чисте, лепе и угледне радове, и ношто се на изложби најлакше лепа ствар прода, то би се радилице натицале да што лепше раде, те би им се и укус усавршавао; а тиме би се дознало за добре, вредне и веште радилице, те би тим путем лакше до заслуге долазиле. У грађанству би, што на изложбу долази, развијала се свест за лепим и уредним, што је онет једно зрно моралне садржине у животу човечијем. С. Ј. ПРБИ ЗБОР ГЛАВНОГ ПРОСВШОГ САВЕТ1 (Наотавак.) 6. ГеограФија и коемограФија : Арх, Дучић каже, да је геогра .Фија као наука занемарена код нас, јер изузевши Драгашевића нема стручна човека за то. С тога предлаже да се геограФија и у вишој гимназији иредаје. С. Ловчевић предлаже да се геограоији у четири нижаразреда даду по 4 часа, а космогра®ија да се учи у VII. разреду. Дим. Јовановић потпомаже нредлог Ловчевићев, а за космогра®ију предлаже да се подели тако, да се један део учи са физиком у вишој гимназији, а други са земљописом у нижој гимназији. Г. Министар нримећује да геограФија треба свакојако да се сврши у нижој гимназији. Ж. Симић је такође за већи број часова. П- Ђорђевић предлаже да се у I. раз. учи Физика и у исто време морФологија земље или топски земљопис, а поред тога Србија и балканско полуострово; у II. раз. популарна космограФија, у III. Европа, у IV. остали делови земље. М. Маринковнћ је за то да се космограФија споји са геограФијом и да се учи у IV. разреду. А. Николић каже, да је довољно да се геограФији даду но 3 часа у нижој гимназији као што је у предлогу г. министра. В. Карић каже, да нема наставног предмета који би имао толико образовне силе као земљоцис, само кад се добро нредаје,