Школски лист

— 308 —

ае и васпитаае бодрим оком пази. И гдегод је тако уобичајено, тамо еу и иајбољи учитељи. За пример нека пам служи Саксонека, Пруска, Виртемберг, Баден и Швајцарска, где већ одавна постоје добро уређени учитељски семииари. Истпна је да се у јавним листовпма много препиру о том, јесу ли бољи интернати или екстернати за учитељске приправнике, али напоследку и сами начелпи нротивници интерната признају, да су у датим околностима п за младеж каква у учитељске школе долази интернати, како са обзиром на васнитање, тако и са обзиром на издржавање, далеко бољп од екстерната. Па и најмудрнји државници нашег времена тога су мнења, да дотле неће учитељске школе задатку свом подпуно одговарати моћи, док год се не буду завели васпитни заводи уз њи, у којима ће младеж стан, храну, одело и васпитни надзор добијати и за учитељски позив цјелисходно се васпитавати. Као што смо извештепи и уз државне мушке учитељске школе у Угарској, где су досада само алумпеуми постојали, скорим ће се завести интернати, какви у семипарима за учитељице у Суботици, Будапешти, Пожупу, и на други мести већ постоје. (Свршиће се.)

УЧНТЕЉИ 2 ОПШТИНЕ. У 17. броју о. л. иаиисао је потиисани неколико редака о избору српског учитеља поводом једног конкретног случаја, који је тамо опширно наведен. Том приликом био је слободан да искаже своје мнење, да садањи начин избора учитељског није од користи за школу, него да га треба дати у руке власти, „која својом одговорношћу, овојим стручним знањем и општом интелигендијом пружа гаранције, да ће се исти обављати у интересу школе." Тај чланак није нанисан, да спреми јавпо мнење (јер положај пишчев није такав, да може о том да одлучује), а још мање беше „на уму каква себична ствар", него је просто ттотекао из доброг нознавања наших садањих школских одношаја и из уверења, да тако даље остати не може без велике штете за школу и народ. Али „Родољубу", недељном листу, који овде у Сомбору излази и који хоће да заступа и школске интересе, привиђа се у том чланку школска реакција. Он га у свом 38. броју наиада жестином, коју је могао да штеди за веће непријатеље напредка него што је моја маленкост и позива народ, да стоји на стражи, да му се не отму његова права. Заиста сметнна ствар, да се ружно рухо реакције намеће намери, која је поникла из тежње за школским нанредком. Учитељство на све стране подизало је свој глас, да се судба његова преда у позване руке. Позвано да слу-