Школски лист

— 311 —

ступила у живот, пошле натраг и назадак је тај сваком годином све већи и већи, као што међу осталим јасно показују и извештаји гл. школског референта о народним школама. Није се дакле испунило очекиваље, да ће школа, кад се преда у крило народа, почети да живи богатијим животом и тако је школска уредба остала лепо дело на иапиру, јер ју није пригрлио онај, на ког је рачунано. Кад епархијске власти обављају избор учитеља, онда ја не видим да је то така централизација, да искључује самоуправу. Али не бих био ни нротив веће децентрализације, н. пр. да се у кругу наше автономије устроје протопресвитератске скунштине, које би се старале за школство у целом протопресвитерату. По данашњим околностима самоуправа је за мале заједнице илузорна, нити може да покаже какве плодове. Нисам ја сам у нашем народу, који сам тог мнења, него и многи други тако мисле. Ено у последње време у „Новом Веку" више чланака г. А. Ву-ковића о општинској самоунрави, који исто као и ја не може да се одушеви за ав. тономију на основу општина. Он вели „да ће се код нас рамати у свачему све донде, докле год се из корена не поправе наше општине, догод се оне не поставе на дрз 7 гу основу и док им се неда други правац. Свуда у свету напредне државе иду на то, да склоне снагу народну, јер се само тиме могу да постизавају ошпте користи; међутим код нас и дан-дањи свака општина саставља засебну иолитичку јединицу. Ово иоследње и било је 04 најглавнијих узрока, што ми нисмо могли нигита да радимо. Где је општина повећа, ту се и подигло нешто, а где је мања — ту ми немамо ништа." Самоуправом „на основу окружних и среских скупштина (Енглеска, Америка, Русија," за школе и Аустрија) дошли би куд камо даље. У оквиру таке самоуправе био би по нашем мнењу осигуран наиредак школе и без „класиФикације места." Пребацује ми се, да сам извртао чине и потварао, да своју цељ постигнем. Писмо је цело штампано и свако га је могао да чита. Акосам га ја друкчије разумео, него госиода, што ме наиадају, онда то није извртање; међутим су посљедице иоказале, да је оно смисао писма, који сам ја навео. И какве цељи имам ја да постижемУ Цељ ми је била, да покренем размишљање о стању школе и учитељства. Нисам толико славољубив^ као што госнода мисле, да држим, да је за поправку тог стања мој предлог најцелисходнији, него ћу драге воље капитулирати, кад ми се докаже да сам на кривом путу, јер мислим да имам толико и памети и морала, да се у свако доба ноклоним оном, што је бол>е и за народ сиасоноснијеМ. П. СА ИЗЛОЖБЕ РУЧНОГ РАДА У БУДАПШТНСл. сри. сомборска црквено-школска оиштина вазда тежећи за напредком и бољим усавршавањем не само своје сомборске срнчади, већ и будућих учитеља и учитељица сриских у ириправничком заводу, одредила ми је новчану нриномоћ, да носетим горњу изложбу, те да познам на ком ступњу вештине и леноте стоји ручна радља данас у нашој домовини, а уједно да приберем, шта би ново а користно да се ради како у приправничком завоцу, тако и у вишој девојачкој школи сомборској.