Школски лист

— 357 —

1. Учитељ лепо и разговетно приповедн дотичну приповедку а деца елушају. У школама са више разреда може учитељ прозвати, да један од бољих ученика из старијег разреда у место њега ученицима млађег разреда одређеву приповедку приповеда, пошто се најнре за приповедање добро спремио. 2. Учитељ каже деци, где се у читанци та приповедка налази; на којој страни, под којим бројем и насловом, и упути их, да је сваки у својој читанци нађе. Затим сам учитељ прочита приноведку ту за углед леио и разговетно, а ученици слушајући како он чита, гледе у књигу и у себи то исто читају. У четвртом разреду може погдекад ово учитељево читање а у најстаријим разредима и само нриноведање учитељево може изостати, али у место овога се задаје деци у нанред да тихо ирочитају приповедку, која ће се нредузети и да се том приликом са садржајем њеним уиознаду. 3. Учитељ зада да се чита прииоведка на глас и то одсек по одсек. Прозвани ученик чита један одсек на глас а сви остали у себи то исто читају. 4. После сваког одсека задаје учитељ без књиге питања о садржају дотичног одсека, за уверити се да су деца пазила, а затим у колико је нужно задаје и катихетична питања, иа увсрнти се, како деца разумеју оно, што се нре читало и како о томе суде. Питања се задају најире, да сви ученици пазе, а затим се прозове један ученик, који на иитање велегласно одговорити има. У колико је нужно даје учитељ овде деци нужна објашњења, исправке и уиутства. Док се нитања задају сви ученици имају учитељу у очи гледати а нрозвани ученик има одговарати велегласно, разговетно и у потнуној реченици. 5. Кад се овако цела приноветка на одсеке прочита и разјасни, учитељ зада деци, да је за тихо вештбање у школи, а затим и код куће на глас неколико пута с нажњом прочитај^ и уз то још да је код куће својим речма родитељима, браћи или сестрама приповедају. Мање и важније приповедчице или поједина оделења из већих приповедака имају се још употребити и за преписивање у школи док се учитељ с другим којим разредом непосредно бави. 6. На идућем за читање прииоведака одређеном часу даде учитељ још један пут нрочитати цео предмет. И овом приликом за читање на глас сваког нојединог одсека прозива се други ученик, али се иосле одсека нитања не задају, нити се објашнења чине. 7. Учитељ испитује садржај целе приповедке, задавајући нитања у систематичном реду целом разреду; после сваког питања оставља деци мало времена на размишљање, на тек онда нрозива онога, који ће на дотично нитање у нотпуној реченицн одговоритн. Уз питања о садржају прндодатн ваља још питања удешена за побуђивање на расуђење о том, што се деци у дотичној приповедци допада или не допада; које је дело добро, а које је зло; нашто се имају у сличним случајевима деца угледати и од чега се имају чувати. 8. Учитељ упућује децу да пронађу главну науку из ирочитане