Школски лист

— 375 —

следЈБе 2—3 године све из општинске оскудице; но како је опииина већи терет већ скинула са плећа своја, то би време било, да се и на ову страиу више пажње поклони, јер је без њих и учитељима тешко радити. Но осим свега тога канда највише штете трпимо, што нам још велики број деце наше нз полази никакве школе, баш кад би се изузело оно до 200 деце салашке, што још немају свпје школе. Мислило се, да је томе узрок само сиротиња, па се припомогло и од општинске стране и од овдашње „српске задруге за међусобно помагање и штедњу" и од срп. занатлијске задруге, па ипак је број ученика једва са 33 нарастао, ал је с тим више изостало опет од школе. Ево да се види у примеру: У течају школ. године 18 79 / 8Г изостало је 77, а ове 188%. г. 96, и колико сам искусио, како се у народу нашем расуђује о тој нрипомоћи мислим, да ће их ове године, што наступа, и више изостати, јер родитељи, и који би могли заодевати своју децу, обустављају своју децу од школе изговарајући се на сиротињу, тек само да присиле општину, да им одева децу. С тога би ири деоби овог одела ваљало млого строжији надзор завести и да се не дели оном, ко није засиужио. Ми смо се у овом до сад осдањали на свештеничке (иарохијске) исказе, ал смо искусили, да они препоручују сваког, ко им се замоли, те тако често добије више и пре онај који ни у нолак није оскудан као други. — Па у колико ово сиромаштво смета бољем и уреднијем посећивању школе, још, рекао бих, више смета нетачност у понису за школу способне деце, те не можедасеводи строга и ваљана контрола у том, него се силесијадеце ирокраду, те и не буду у школу позвана, што нису ни унисана, или су унисана а не живе овде, или су поумирала, ал нису побрисана међу живима, или су с годинама наиред или позније уведена, те док се свему томе уђе у траг нротече по иоловина годиие, а онда већ слабо и хасни. Но млого би помогло ствари, кад би политична власт брзе и енергичне мере предузела око опомене и утеривања деце у школу; но и на то би морали попиени нодатци тачни бити, па би све брже и бол.е ишло. За то би ја молио сл. месн. школ. одбор, да се побрине за мере, које ће ову ствар што пре у ред довести. Исто тако ваљало би строжије мере употребити и према шегртима ; овако може се казати, да је греота за ону крајцару. што се на то пропушта, јер већа половина шегрта не завири тек 2 — 3 иут иреко године у школу, а не верујем да и једног има, који је редовно целе годи не школу походио; једно је и немогуће то, што у недељне дане, кад је школа, падају вашари, куда морају шегрти уз мајсторе своје, а друго, шегрти се уклате од домаћих послова нреко недел,е, па кад би ваљало, да и он своју душу одмори, онда га гоне на науку, која му не може бити мила код оног умора. С тога би моје мњење било, да се обучавање шегрта премести на четвртак с вечера, јер онда би од вашара мирни били, а недељом би бар доспела који нут да читају и пишу што, а човечност захтева, да се и тој деци остави мало одмора. Ко целе недеље од јутра до мрака ринта, још у тако младим годинама, том није онда недељом до науке; а где се ко силом гони на науку, тај никад ништа неће научити и жали бог сваку крајцару, што се на таког утроши. И повторне школе ваља у бољи ред довести, ако се мисли од њих