Школски лист

— 374 —

ИЗВШТАЈ управе школске о новосадоким срп. основ. народ. вероисповедним школама о минулој школ. 188%. години. Народна је школа постала у нашем веку она бања (кг/натило), у коју се сиуштају наше генераиије, да отуда излазе окрепљене духом и телом па да подмлађују народ здравим и нлеменитим нараштајем, а на _ родни учитељи они анђели, што узмућују ту свету науку и што јој дају моћи, да она може крепити тело, снажити душу, оплемењивати срце, очвршћавати карактере, те да нодмладак наш окрепљен тим врлинама може понети терете материјалног и душевног живота нашег и поћи с тим на сусрет лепшој и трајнијој будућности. Школа је дакле важно место, а учитељи народни важна чињенида у народном животу, јер од њих имамо да очекујемо највише среће, најближе иомоћи за нашу децу, за наш потоњи живот. С тога се у наше доба сви напреднији народи, све просвећеније државе отимљу, које ће што више и нгго боље урадити за своју школу и за своје учитеље. — Не може се порећи, да и наша општина, односно њен школски одбор не настојава за тим бољим резултатима на школском пољу, ал ипак још млого остаје да се ради, још дуго да се чека, до сувремених напредних прилика, као што су у других напредних народа. У школама, односно у дворанама школским нисмо оскудни, имамо их за досадањи број деце доста и све су удешене по педагошким и хигијенским правилима, изузимајући јовановску школу, којој би још по нешто недостајало, ал како је општина наша већ донела закључак, да се тамо ново школске здање подигне, то би ваљало порадити, да се то и оствари. Клисанска се школа допуњује, а друга нова салашка школа, иодиће се по свој ирилици још идуће школ. године, те ћемо тако потпуно бити снабдевени са нросторијама школским. Но у колико ме блажи та страна спољних школ. одношаја, у толико ме немилије дира околност, што су нам школе махом старим и хрђавим намештајем нопуњене, те сметају и настави и здравственом стању дечијем. За то би молио сл. месн. школ. одбор, да убрза и ускори поправке те, које, но свим лекарским извештајима, тако знатно утичу на здравље и телесни нанредак наше деце. Не могу пропустити, а да не споменем овде и тај грдни губитак у здравственом одношају нашег школског нодмладка, што још немамо за децу нашу гимнастичне зграде, где би се ова редовно веџбала и тело своје крепила. Напредније цржаве и народи полажу на ово исто толике вредности, као и на умни напредак, а ми једнако жалимо крајцару, кад се за ово иште, иа онако нам и јесте подмладак све кржавији и лошнји, иа и малотрајнији и неспособнији за рад. Моје би мњење било, да се покуша још једном код општине наше и да се измоли бар 5—600 ф. за једну шупу дашчану, где би се по 100—200 деце могло и лети и зими веџбати у гимнастичним играма; та то и закопи и власти школске захтевају, а тиче се здравља и напретка наше дечице, наше будућности. Исто тако ваљало би веће жртве иотражити и за учила школска, јер та је страна са штетом дечијег уснеха напуштана била за ово по-