Школски лист

— 35 —

почев од неког извесног доба обликословје све теже у главу иде, што се доцније њим одиочне. Радо се говори, велештоваеа госиодо, о знањима као о душевпој храии и заиста са пуно основа. Јер као што јело и ппће одржава и крепи тело, тако исто знања одржавају и крепе дух. И као што свако јело и ниће није храна за свакога, него мора да се бира по добу и другим околностима, мора да се пази на прпуготовљавање и да се мотри на каквоћу и количину, тако се та наралела даје до у саме потанкости применутп на знања по њихову зпачењу као душевна храна. Избор те душевне хране није остављен нама учитељима, она је означена у наставном нрограму. Наш је задатак, да ју нриуготовимо како треба, долазимо дакле у положај угостиоца. Добар и савесган угостилац неће сва јела приуготовљавати наједан начин, он зна, које треба да кува, које да пече или прига, који зачини кому доликују, он пази на колпчину и ред, у којем ће да их износи на стол, како би гости примали сва са једнаким уважењем; он измењује зналачкп вина за појединим јелима, како би се тек увек у једнакој снази одржао, те да се осети пријатно задовољен истом на крају гозбе ; и сама тешко сварљива јела уме он тако да приуготови, да послуже цељи хранења. У положају тог доброг, савесног и вештог угостиоца налази се учитељ Његови су гости његови ученици, којих дух треба да храни, старајући се, да им се тек не поквари, него да се одржи у крепости све, док се гозба не сврши, а то је, док их не испратимо из школе у живот У којој се школи на то иомишља, ту се ништа од онога, што се учи, не изгуби, него се све свари и постане трајна својина, исто као што и храна, која се свари, уђе у крв, те нам даје снагу да живнмо, 0 ДСШММ ЗАДАМшГ На пољу општег васиитања једва да има такова питања, у ком би се назори тако разилазили, као баш у овом, које хоћу да раснравим. Да је томе збиља тако, довољно доказује и та околност, што имаучитеља, који само веома редко задају домаће задаће, дочим други баш сасвим иротивно раде ; с друге стране пак једни задају сасвим механичке послове, а многи опет од детета захтевају самосталан рад. Који редко задају домаће задаће, ти очито полажу главну важност на школско учење и радњу, те мисле, да и сама школа може решити своју задаћу; или пак знаду, да оваке задаће често праве други, па тако да отуда нема никакве користи. У том ногледу, да школа и сама може решити своју задаћу, варају се ови, јер ни не гледећи на то, да је школско