Школски лист

— 60 —

б) да се на говор у хору, управо седење и стојање, одговарање у целим реченидама, давање знакова и слушање по такту непрестапо пази и досљедно изискује; в) да се сваки дан ире ночетка школе уверимо, да ли су таблице чисте и је ли уз њих наквашен сунђер и да ли су деца умивена и очешљана. 2, Тим нривикавањем на ред у школи намеравамо: а. да деци улијемо вољу за школу, да буду весела и расположена и да се навикну да иазе, тако да можемо са свима у целини лако и сигурчо да управљамо ; б. да их веџбамо у разумевању и говору и да их тим нринремимо за иредходна веџбања за читање. 3. Отуд се још и то види, како већ од ночетка вал>а васаитање и настава да се узајмно иотпомажу и доиуњују. Васпитан уплив бива упосењем знања, а усиех наставе осигурава и унапређује добар запт и ред. (3. Еок.) нш доеш оерт. Читаоцима је иашим нознато, да је ове зиме била у Залребу изложба домаћега народнога обрта, на којој је особито лепо била заступл.ена Славонија са Сремом Приликом закључка исте држао је про®. И. Кршњави два јавна нредавања о домаћој радиности, од којих је једно саопштено у „Напредку". Како је исто веома важно, то не пропуштамо, да са главнијим местима унознамо и наш читалачки круг. У ночетку свога предавање баца г. Кршњави . ноглед на Русију. Тамо је сељак лети ратар, а зими се свака кућа претвара уатеље обрта, а село у Фабрику. Не ради се у свима местима једна врста радње, већ свако место уме и ради нешто друго; тако су једни ткалци, други дрворезци, трећи сликају божје и свете слике и зато их зову и богомази. Силни производи тог домаћег обрта не потроше се само у земљи, већ се извозе, те тако је сељаку обрт врело знатнога добитка. Прошле године добила је Русија за саму платнену робу 38 милиона рубаља, а за дрвене ствари 41 милион рубаља. Од свију славенских норода наш народ најмање продаје своје рукотворе. У нашим селима могу се наћи међу сељацима вешти колари, ковачи и друге занатлије, који се стиде да раде за нлату, већ раде једино за себе и за своју дружину, а ноготово је тако и код наших сељанака. У њих је нагомилано силно благо, али немају отуд никакве хасне. Затоваља наш свет склонити, да ради и за продају, ато је задаћа владе, друштва и људи, који су у непосредном додиру с народом, као свећеници, опиггински чиновници и учитељи. Техника је у народу врло развијена, тако има 8 до 10 начина за извађање самих сагова, и то су: ћилим заметани на обе стране једнак, а исти може бити или доткан или на решме, веленац, клечанац, на једној страпи правилно израћен, руком везени или чуиави чаршав, поњава од дебеле вуне а танком стреком, затнм комбинације тих разноврсних начина. Још већа различитост и бујност Фантазије нашег народа опажа се на орнаментацијама. Ради ли сељакиња саг, не узима она сасвим нове об-