Школски лист

— 72 —

Кад се преписивање сврши, учитељ прозива иоједине ученике, да свој препис нрочитају. Затим се предузима поправљање прописова, по ономе што је учитељ на табли паписао. Најпре поправља сваки ученик сам свој пропис. затим један другоме ноправља ногрешке, па тек онда прегледа учитељ рад поједине деце и оне који су чисто, правилно и леио написали похваљује, а остале ободрава да лепше, чистије и боље гшшу. ~~ ШКОЛЕ У ШБЕДСКОЈ. У 3. броју овогодишњег „Рае<1а§о§тт"-а, врсног чешког педагошког месечника, што га уређују иознати чешки педагози Ј. Лепар и В. Кре лба, налазе се забележене занимљиве усномене с пута у Шведској од ЈосиФа Коренског. Стање школа у тој земљи веома је поучно, те ћемо главнија места из састава г. Коренског, у колико се баве тим предметом, и нашим читаоцима да саонштимо. „Ко хоће праведно да оцени шведско школство, мора да има на уму Физикалне и етногра®ске прилике скандинавског севера, У Чешкој долазе на квадратни километар 104 житеља, у Шведској само 11. Шведска је девет пута већа него Чешка а има за нетину мање житељства, које је расејано но малим салашима (миљцима.) Ретко их је кад више скупа да чине заселак. Удаљеност малих усамљених станишта смета редовном похађању школе, а велика је преирека и јака зима студеног севера. Г. 1879. полазило је 571.669 ученика 9260 јавних народних школа. Долази дакле на једну школу 62 ученика. Како су од 497 житеља 62 обавезни да школу нолазе, отпада на једну школу 45 квадратних километара и кад би била школа унраво у средини тога простора, }1орао би ученик, који станује на рубу истога 4'7 километара или више него сат да иутује до школе. Помисли ли се пак, да је шведско житељство усредсређено у многим местима и да више него осми део Шведске нрипада језерима, онда треба растојање школе удвостручити и много нута утростручити. Отуд се види, који су моменти ноглавито неновољни успевању шведског школског образовања. Али Швеђани их побеђују на част свога народа и на благо свог народноекономског развитка, те малим средствима достижу красне резултате. Ево бројева, који показују број ученика на 1000 житеља: у Немачкој 154, у Шведској 144, у Француској 127, у Белгији 124, у Енглеској 100, у Холандији 91, у Аустрији 89, у Италији 70, у Шпањолској 50, у евронској Русији 15. Видимо дакле, да Шведска заузима једно од првих места. Да 62 ученика у Шведској имају уредне школске зграде и редовног учитеља, који се образовао у учитељској школи, то нревазилази снагу шведског краљевства. Зато се дели шведска основна школа у мале гиколе и у ираве народпе школе. Прве школе имају „јеФтиније" учитеље, који су довољни за први почетак детињег образовања, док дете не дође до веће Физичке снаге. Трудан пут до удаљене опште школе превише би уморио детиње тело, што би само било на шкоду за будући његов нозив. У ретко насељеним крајевима састарано је за то, да се ни одраслија младеж не мори тешким путем до далеке школе и зато су уређене тамо „ иутујуће"