Школски лист

101

духу засебие веропсиоведи дечије ироизвести може. С тога се п у најпросвећенгтјим државама евроиским све до дапас у практицп јако пазило а и данас се највећма пази на специјалну наставу религијозну и моралну у народној школи и школе се тога ради у Енглезкој па и у већем делу Немачке и у самој Пруској по конФесијама деле тако, да еванђелици различитих конФесија имају своје а римљани опет своје вероисповедне школе и само се у новије доба Факултативно, по нужди, и по споразуму и саизволењу конФесија заводе у мањим обштинама заједничке, тако зване симултанске школе, које одговарају нашим комуналнпм школама, пошто се у њима деца различитих вера уче светским знањима, а свакасе вероисиовест обашка за вероисповедно васпитање и иаставу своје деце брине. У северној Америци је истина другчије, али тамо су и околности сасвим друге; тамо и домаће васпитање и доброуређен з недељне вероисиоведне школе чувају и развијају религијозност и морал у младежи, а тих установа код нас још за сада нема, нити их скоро може бити. Доста је да се у Европи и код најнросвећенијих иарода школе комуналне нису стално одомаћиле и утврдиле у практици по државама где су становници од разних вероисиоведи, а где су се у интересу већиие такове школе баш и одржале, тамо је мањина нонајвише незадовољна, и обштипе које мањој, бројем слабијој коиФесији ирииадају, често морају да о свом трошку уз обшту школу још и своје вероисповедне школе подижу, као што чине еванђелици аугсбурпгке конФесије и римокатолици у Швајцарској да би своју децу у духу своје вере васпитавати и настављати могли. Здрав разум и сувремена педагогија ненротиве се обстаику вероисповедних школа, иего захтевају само да се ове тако устроје, да одговарају потребама садашњег просветног стања, п да се у њима уз религијозно морално васнитање и • светско образовање даје, теда се у њима уче основи обштекорисних реалних знања, а особито матерњи језик и рачун, а то се све и учи и може учити исто тако у вероисповедним као и у комуналним школама. Није дакле до тога стало сувременој науци,хоћели школа носпти на себи карактер всроисповедни или комунални, него до тога, да школа у сваком обзиру ваљана буде, да постане нрава школа за живот То јо пред очима имало и законодавство Угарско, кад је у законском 38. чланку од 1868. године, не само дозволе