Школски лист

учктељу Дадићу отлнчије, с њчме се руковао и честитао му. Отликовани учитељ захвалио је Његовом Величаству краљу, и властима и говор је љегов с буриим усклицима ороираћен По жељи срезког начелника сготовљен је један украшени албум у који има записник ове седнице ући и тај ће се албум на веки у обштини храннти. После тога седница је продужена и у љој је објављено, да ће држава иодигнути у Ади земљоделску школу, на коју је обштина трговишта Аде 100 јутара земље и 8000 Фор. држави у помоћ дала. Жалостно је било видити, да од два србска учитеља и два свештеника пи један није свечаном отликовању заслуженог учитеља овог присуствовао, шта више председник црквене обштине није ни одбор црквени ни скупштинаре на ту свечаност позвао, премда му је било званично унапред јављено. У оваким приликама ваљало би, да се служба Божија раније евршила, па да су св!4 Срби са својим свештеницима и учитељима дошли, да свечаност ту увелкчају и да се диче са отликовањем свог учитеља, којега и сам краљ за труде његове награђује. (Тридесетогодишњица иевачког друштва у Ђеограду) прослављена је уз многобројно учешће и овостраних невачких друштава. На општем концерту најбол,е се ноказало ианчевачко невачко друштво, које је добило лавров венац. (,Друштва иротив луксуса ,) Као што читамо у бугарским листовима основали су неколико искрених родољуба у Рушчуку друштво под именом „Моралан бич." Задаћа је тог друштва, да ради морално против ширења моде и луксуса У том смислу издало је то друштво већ две брошуре, у којима праведном руглу излаже витезе и витезкнње од моде и црта опасност, која ирети бугарском народу од луксуса. Исто такво друштво као у Рушчуку основало се сада и у Свиштову. 25. маја о. г. преставио се у Пешти после дужег боловања у 79. години живота др Конотантин ПејичиИ надзорник текелијанума, умировљени панчевачки физик и заслужни књижевник српски. Покојник је био родом из Даља, свршио је гимназију Карловцима, а медицину у Пешти ; где је г. 18В0. пром ^виран за доктора. Лечничку нраксу отночео је у Сомбору, где је стекао себи глас иекусног лечника Г. 1835. буде посгављен за Физика у Ср. Карловцима, где је био и дворски лечник митрополита Стратимировића и Станковића. У половини четрдесетих година постане физик вароши Панчева и остао је тамо све до г. 1872., кад је стављен у мир. Последње године свога живота провео је у Пешти као питомачки надзорник у текелијном заводу. Још као пештански ђак написао је покојник предговор Доситијевом делу „Христоитија или благи обичаји," који је одисао жарким родољубљем и по ком је његово име брзо познато постало. Од већих дела, што их је затим написао, помињемо „Руководитељ новраћању здравља," који је у народу био веома добро иримљен. Писао је много у Павловићевом „Народном листу," у ком му је најзнатнији рад „Пут мој у Гре®енберг." Истим нредметом бави се и његова књига „Вићентије Присниц или хладнцводно лечење." Пред свој одлазак из Панчева покренуо је са др-ом Љуб. Ненадовићем лист ј „Народни лекар", а