Школски лист

166 —

Кад почну гусенице да се легу из јаја треба на ту кутију метнути лист, па кад се лист напуни гусеница, пренесе се на чисту артију. Првих 5—6 треба бацити, а носле засебно држати оне које су се први дан излегле, а засебно оне од другог дана итд. Последње што се излегу треба такође бацити, дакле задржати само 3—4 класе. Младим гусеницама даје се најпре ситно сечен лист (као дуван.) У просторијама где се ране бубе треба да је чист ваздух али влажан, зато треба да се држи ту какав суд с водом да се испаравањем воде ваздух одржи влажан. Хранити их ве.ља 5—6 иута на дан. Хране им не треба давати уједаред много, него је боље да се даје више пута по мање. Храна мора бити чиста, не сме бити влажна или прашна, иначе се гусенице разболу. — Увек ваља пазити да ли су здраве бубе, то се види кад спавају. Болести свилених гусеница има више ; најважније су ове : 1) Пебрина. Познаје се ио том, што гусенице кад трећи пут спавају добивају црне пеге око главе, а после ноцрни им цело тело, и гусеница мора да угине. Ова је болест врло опасна и нрелазна је. Ако се једна разболе, пређе на све. Ова болест је год. 1852., 1853. и 1854. упропастила свиларство у целој ЕвронЗ. Болест ова преноси се и од генерације на генерацију, јер јаче гусенице издурају са овом болешћу и учауре се али је лентир болестан и преноси болест на иову генерацију. Узрок ове болести је сићушна гљива која се у науци зове РапсМзЈорћу^оп оуа^ит. Она се за 8 дана тако умножи да се може наћи (разуме се под микросконом) у свима органима гусеничнним. 2) Мљитавост (летаргија). И ова је болест опасна јер све гусенице угину које се од ње разболу. Код болесне гусенице поцрни најпре први прстен сасвим иа онда и други и трећи. Кад угине гусеница не познаје се од организма ништа него цело тело изгледа као нљувачка, и састоји се из самих ситних г.љива (бактерија и Фибријона). Не зна се код ове болести јесу. ји ове гљиве узрок, или се гљиве услед те болести појављују. — Ову болест добију гусенице од мокрог лишћа, које почне да труне, па се трулеж нренесе на гусенице. Зна сз извеоио, да ова болест не наилази на гусенице, ако се иази на највећу чистоћу. Занимљнв случај нриповеда иро®. Боле у Горици. Једном свилару разболу се бубе од ове болести а овај не знајући најпосле шта да ради, у очајању побаца све бубе па ђубре. Про®. Боле случајно наиђе и прегледавши иобацане бубе види, да међу њима има и здравих. Он их нокупи с ђубрета и одрани их, држећи их чисто, тако да су се ове сасвим нормално унреле и доби.је од њих врло лепе галете. То је све учинила чистоћа. — Ова се болест појављује, пре пего што ће се гусенице почети увијати, дакле иосле 30 дана од прилике. 3) Мускардина. Ова болест прелази и преноси се. Познајз се по том што се тело гусеничино око главе почне белити. Гусеница кад угине тврда је као креч. Узрок ове болести је такође гљивица која се зове Во1;гуНз Вазвгапа. Семе се лако разнесе по ваздуху, зато треба собу где је било болесних гусеница искречити иначе ће до године опет бшги болесних гусеница. Ова болест није тако опасна, јер од ње гусеиица тек угине, кад је у чаури (галети.)