Школски лист

187 -

а осим гаколе налазе се опет заједно ири изради домаћчх задаћа и у игри. Из овога нанослетку видимо, да се рађа васнитно средство између самих ученика. Г. Ш. учитељ.

ДОПИС ШКОЛСКОШ ЛИСТУ. С Дунава. Хрватски иедагошко — књижевни збор у Загребу прихватио је одавна и ту лепу и племениту задаћу, да растурује преко учитеља ио свој земљи лепе и одабране наградне књиге за децу. Он је тим постао центар за дечију књижевност у Хрватској, па тиме стиче носредно и огромне заслуге за нодизање народне књижевности и свега онога, што је природна последица ове. Покојни г. Мијат Стојановић, који јеТса своје вредноће књижевне и љубави ирема Србима опште поштовање мећу Србима и Хрватима уживао, управљао је распродајом тих књига, па знајуКи да је ћирилица знатан Фактор у образовању нашег народа, наредио је једној срнској књижари, да му ношље све изашле дечије књиге, а у будуће да се збору ио 3 нримерака од сваке нове шаљу. И он се збиља трудио око распродаје тих књига, те ако и није усиео у величини броја, оно је ипак збору дао прави онште народпи образовни значај, који мора ћирилицу и латиницу у земљи као игго је Хрватска и Сл^вонија, где је једна трећина срнска, као равноправне у народној књизи сматрати. Но ио смрти овог заслужног мужа, завеја од једаред други духузбору; управа врати све ћирилицом штампане књиге натраг, наводећи за узрок: да јој наредба политичне власти смета, по којој није слободно збору продавати друге, осим књига самим збором издатих. Али ова мотивација се ноказа сада као неоснована, јер је пред нами „списак наградних књига" што га је исти збор 20. липња 1881. издао, у коме изрично наводи, да се у њега могу добити осим књига друштвених, још и књиге: I. Духовне младежи, II. Књижаре Мучњака и СенФтлебена, III. Књижаре Л. Хартмана и IV. друштва св. Јеронима, а ове године издаде збор опет „списак наградпих књига" од 10. липња 1882. у ком је и иопис неких страних књига без означења дотичне накладе, а нуз то ова онаска: „да ће збор на захтев иослати наградне књиге иних наклада, које се налазе у понису загребачких књижара;" из чега јасно следује, да ћирилицом штампане књиге није збор новратио с тога, што стране књиге не сме он нродавати ; јер кад би та забрана иостојала, онда збор не би смео продавати ни књиге загребачких књижара и друштава, пошто су и оне збору стране; већ је оне новратио само зато, што су ћирилицом штампане, док су књиге загребачких друштава и књижара латиницом штампане. Педагога, који је у нашем народу ирви позван да негује љубав и слогу, мора овакав ностуиак „Педагошког збора" врло немило дирнути, јер ако ће се иојединцу много што шта и кроз прсте гледати, код друштва, као репрезанта свију у земљи и народу налазећих се учите.ља, не може се донустит:!; нарочито, кад то друштво хоће спољно да даде себи изглед иоштовача српско — хрватске равноправности. Жељи за тим сиољним изгледом има се јамачно приписати, што је