Школски лист

— 194 —

речи, њихов склоп и промену, него небројену множину појмова, одношаја, мпсли, оеећаја, лепих облика и логику п ФилосоФију језика, и ако схвата лако и брзо, освоји за две, трп годипе то лико, да ни до половине тога пеби могло да дође трудним, двадесетољетним учељем методичким. — Тако тај велики народни недагог — матерљи језик. Рећи ће нам ко, зашто велимо „ матерњи " ? Зар ие може дете псто тако лако да изучи практично стран језик? Зар не може и то учеље да му донесе псту корист као учеље матер љег језика? Језик Француски и немачки исто су тако последци давног душевпог живота тих иарода као и језик руски, латински или грчки; ако дете буде дакле од малена говорило којим страним језиком, опда тим љегов душевпи развитак ништа не губи, пего га можда још брже постиже. Мали Француз, Енглез, Талијан црне исто такво благо и можда још веће из свог матерљег језика као и Рус. То је света истина! Буде ли руско дете, које од малена говори немачки или Француски, постављено у исте околности, у којима се налази млади Француз и Немац, онда ће поћи можда љегог. душевни развитак истим путем, али можда, као што ћемо ниже видети, и другим нутем, јер не треба заборавити на насљедеост народног духа , која се неда прикрити. Кад сматрамо језик за органски створ мисли и осећаја народа, у ком се огледају посљедци љеговог духовног живота, онда ћемо зацело разумети, зашто сваки језик има своје особптости, затпто је говор најбоља характеристика свакога народа. Лаки, брбљави, досетљивп, подругљиви, до крајности ласкави, као лептир ленрптави језик Француза; тежак, мргодан, замишљеп, премишљајући језик Немца; јаеан, кратак, без двоемислпца, управљен право ствари, практичан језикБрита; за песму згодан, муљевити, огљени, пун слика језик Талијана; бескрајпо течап, топлим осећајем узталасани, ретко кадујасан крик избијајући језик Славена — унознају нас боље него све могуће характеристике, боље него и сама историја, у којој гдекад народ има мало учешћа, с духом народа, који су створили те језике. Зато је најбоље и једино сигурно средство, да човек проникне у дух народа - да научи љегов језик, и што дубље проникнемо у језик, тим дубље проникавамо и у дух и характер народни. Немамо ли дакле по тој значајности језика право да судимо, да иије равподушно за душевни развитак омладине, којим језиком она у детиљству говори ? Кад признајемо, да- на душу