Школски лист

— 211 —

блага другога народа, тако је бесмислена и некорисна последња цељ, где се поклањамо захтевима гадне, пусте моде — да говоримо са својим сународницима страним језиком. Али нема такођер ни у том сумње, да баш ту носледњу цељ има код нас нред очима при учењу страних језика велика чест људи образованих, много пгколских завода, и да се до данас наше татице и мамице, наши заводи и приватне школе пре свега труде, да ту цељ постигну. Кад би се при учењу језика тицало гимнастике разума, изабрали би латински или грчки; кад би нас мамила богата литература западних народа, учили би пре свега енглески и немачки Ми иак највише маримо за Француски језик, а најмање за његову литературу Ако се и учи Француска литература у многим нашим заводпма, онда је то ради веџбања у говору, од чести и због тог, да се прикрије празнина и несмисленост главне цељи. Цељ, ради које учимо овај иди онај стран језпк, врло је важна због тог, што она одређује и сам метод учења. Ако се учи стран језик као кључ у литературу, онда ће се главна иажња обратити читању писаца. Ако је учење то зарад гимнастике миели, то ће се ученик пре свега уводити у логику језика и побуђиваће га, да подражава изврсне литерарне узоре. Учи ли се језик ради практичке вештине у истом, то ће се иоглавито пазити на веџбање, правилан изговор, граматичку тачност, окретност у употребљавању Фразе и никако на његов обим. Та цељ опредељује и избор учитеља, учевне књиге, времена, кад да се почне да учи стран језик Ако је цељ тога учења литература или логика, онда није потребно или је управо на велику шкоду, да се почиње превећ рано, пре но што се дете утврдило у свом матерњем језику. Ако нам је конверзација главна цељ и тежимо ли пре свега за чистим изговором, онда је јасно, да детенце због тог учимо да брбља Француски, што се старамо, да му наш матерњи језик не иоквари изговор. Отуд оно на јимање Француских „бонна" и „гувернаната," отуд захтев, да се учи Француски заједно са руским већ у најнижим оделењима школе итд. Да се не учи Француски у нашим, нарочито у женским заводима, никако зарад литературе, никако зарад развитка духа, о том тек не може бити сумње. Гледајте, како се учитељи тих завода чувају да даду девојкама у руке што честито из Француске литературе, нсго им превађају обично најмршавије хрестоматвје, где су сабрани одломци из различних