Школски лист

— 210 —

пма на себи печат туђинства и не производи утиеак у народу, или падне на њега као тежак ланац, или га одбије као ствар непотребну, несхваћену? Какво чудо, ако човек, којп је тако однегован, не допринесе ни једне јоте народном насљедству, што не може оно што је туђе да измене у дело народно, што никад народ не разуме и што народ њега не схвата; он остаје некорисним чланом друштва и народа, гдекад баш и чланом теретним, буде жебрак без отаџбине, ма да себи уображава да је велик родољуб. Још горе, ако дете у исти мах иочне да учи неколико језика, тако да ни један не заузме код љега место прирођенога језика. Ако нам је пошло за руком да расветлимо значење матерњег језика за развитак детета, онда пије сад иотребно да излажемо посљедице, које нроизлазе из таког мешања језика, нри ком се ни један од њих не може да назове прирођеним језиком. Само је собом јасно, да при таквој збрци не утиче велики учитељ човечанског колена, — језик, никако на развитак детета, а без номоћи тога педагога неће постићи остали педагози ништа. Видели смо примере деце, који су тако однеговани. Беху то или потпуни идиоти или деца лишена тако сваког ха рактера, без сваке творне снаге, која се задржи и у слабо даровитом детету, ако није само одгајењем упропашћено, да би заиста било умесно, да. се иокажу публици зарад иоуке и спасоносног промишљања. Сирота децо, како вас страшно онаказише ваши најбрижљивији родитељи : лишише вас не само отаџбине, характера, нојезије, здрава душевна живота, него у место људе начинише од вас лутке зарад свог весеља зарад моде, за љубав друштву, које се својевољно одрекло сваког делотворног учешћа у животу народном. А рашта, због чега се све то чини? Стране језике можемо да учимо због разних цељи Прва цељ бива нознавање литературе народа, ког језикучимо; друга — да се стече средство за логичко образовање разума, јер по знавање организма свакога језика у том је случају најбоља школа за разум, особито ако је тај језик тако органски развијен као н. ир грчки. Треће учимо стране језике, да би могли усмено или писмено општити са људима тих народности ; и најпосле четврто, да би могли тим језиком говорити или донисивати са својим земљацима, који су му вични. Нема сумње, да као што је узвишена и у носљедцима богата прва од тих цељи, где је т. ј. језик кључ за културна